Између 1896 и 1924. године је развијено оно што данас знамо као спортску гимнастику, а међу дисциплинама које су временом одбачене је било и дизање стена и пливање.

Спортска гимнастика

Стари Грци су веровали да је гимнастика најбољи начин да се постигне савршен баланс тела и ума односно да је баланс тела и ума могуће постићи једино када су физичке вежбе повезане са интелектуалном активношћу. Још Платон, Аристотел и Хомер су истицали оснажујуће квалитете гимнастичких активности. Модерна гиманстика је настала крајем 19. века. Појам “Спортска гимнастика” је такође настао почетком 19. века како би се одвојио стил вежбања који је подразумевао слободне покрете од техника коришћених у војним вежбама. Прва гимнастичка такмичења су организована у школама и атлетским клубовима широм Европе током 19. века, па ни прве Олимпијске игре модерног доба нису прошле без наступа гиманстичара. Између 1896 и 1924. године је развијено оно што данас знамо као спортску гимнастику, а међу дисциплинама које су временом одбачене је било и дизање стена и пливање.

На свом почетку, многи гимнастичари су имали добру основу у балету, а свој врхунац су достизали око 20 године живота. Велики успех и перфецт тен Нађе Команечи на Играма у Монтреалу 1976, када је имала 14 година, најавио је еру младих шампионки, тренираних за гимнастичарке од најранијег детињства. Касније је, како би се спречило померање те границе у још млађе категорије, уведено правило да такмичари на олимпијским играма не могу бити млађи од 16 година.

Темељи данашњег програма спортске гиманстике на Играма су постављени 1924. у Паризу када су организована прва такмичења у индивидуалној и екипној мушкој конкуренцији. Од 1928. у Амстердаму и жене наступају у спортској гимнастици на Играма, али је тек 1960. године у Риму програм утврђен на данашњих 6 дисциплина. Овим спортом су од 1952. године доминирали спортисти из бившег Совјетско савеза, све до 2008. у Пекингу када су се кинески спортисти највише пута попели на победничко постоље.

Ритмичка гимнастика

Светска гимнастичка федерација је признала ритмичку гимнастику као звничну/издвојену дисциплину тек 1963. године, а годину дана касније је организовано и прво међународно такмичење у Будимпешти. Први такмичари из Сједињених држава су се пријавили за такмичење 1973. године, и овај спорт је полако излазио из сенке спортске гимнастике да би 1984. године у Лос Анђелесу постао стални члан породице Олимпијских спортова. До Барселоне 1992. године на програму су била искључиво индивидуална такмичења, а екипна су на програм уврштена 1996. у Атланти. Ритмичка гимнастика је искључиво женски спорт и има пет дисциплина:

чуњеви
лопта
трака
обруч
вишебој

Трамбулина

Прве модерне трамбулине су направили Џорџ Нисен и Лари Грисволд око 1934. године на Унивезитету у Ајови. У почетку су коришћене за савладавање акробатских вештина, као припрема астронаута за лет у свемир, за припреме скакача у воду, гимнастичара или фреестyле скијаша. Није прошло много времена када је постала популарна због осећаја и могућности за забаву које пружа и постала спорт за себе. Свој олимпијски деби је имала на Играма у Сиднеју 2000. године, а такмичили су се, у одвојеним конкуренцијама, и мушкарци и жене.