Први пут игре су трајале 16 дана, први пут одржана су такмичења у супервелеслалому и екипна такмичења у скоковима и нордијској комбинацији.
Први пут брзо клизање одржано је под кровом.

Алберто Томба (Италија) освојио је прва места у слалому и велеслалому.

Југославију су (последње учешће СФРЈ на ЗОИ) представљала 22 такмичара и постигла дотад највећи успех освојивши три медаље. Сребрне медаље освојили су Матеја Свет у слалому и мушка екипа (Дебелак, Тепеш, Улага, Зупан) у скоковима. Бронзану медаљу освојио је Матјаж Дебелак у скоковима са 90-метарске скакаонице.

Крижај је завршио олимпијску каријеру одуставши од такмичења јер је на тренингу налетео на једну смучарку.

Градови противкандидати: Фалун и Кортина д’Ампецо.

СПОРТОВИ (6)

• Боб


• Биатлон


• Санкање


• Скијање


• Клизање


• Хокеј

Најуспешнији такмичар: Финац Мати Никенен (скокови)

Игре отворио:гувернер Канаде Жан Сове.
Олимпијски пламен: Робин Пери (ученица).
Олимпијска заклетва: Пјер Харви (крос контри).
Судијска заклетва: Сузан Мороу-Френсис (ум. клизање).
Медаље освојило: 17 земаља.
Биланс медаља:
1. СССР 29 (11, 9, 9).