Први пут на Играма коришћене су машине за производњу вештачког снега.
Николај Замјатов (СССР) освојио је три „злата″ у трчању, Ингемар Стенмарк (Шведска) победио је у слалому и велеслалому, а Хани Венцел донела је Лихтенштајну два прва места и једно друго у алпском смучању, Александар Тихонов четврти пут освојио је „злато″ у бијатлону на Зимским играма.

Југославија је учествовала у алпском смучању, скоковима и први пут у уметничком клизању (дебитује Дубравчићева) и бијатлону (Бургер), а најбољи пласман „плавих″ на дотадашњим зимским играма остварио је Бојан Крижај 4. местом у слалому. Медаља му је измакла за две стотинке.

Градови противкандидати: Ванкувер и Гарибалди одустали уочи гласања.

СПОРТОВИ (6)

• Боб


• Биатлон


• Санкање


• Скијање


• Клизање


• Хокеј

Најуспешнији такмичар: Американац Ерик Хајден (брзо клизање) са пет златних медаља.

Игре отворили: Волтер Мондејл, потпредседник САД.
Олимпијски пламен: др Чарлс Морган Кер.
Олимпијска заклетва: Ерик Хајден (брзо клизање).
Судијска заклетва: Тери Мекдермот (брзо клизање).
Медаље освојило: 19 земаља.
Биланс медаља:
1. СССР 22 (10, 6, 6).