Прве Игре одржане су као „Међународна зимска спортска недеља″», а назив Зимске олимпијске Игре добиле су 1925. на Конгресу МОК у Прагу.

Противници организовања Игара биле су скандинавске земље које су желеле да сачувају ексклузивност „Нордијских игара″ (одржавале се од 1901), па је МОК зимске спортове уводио у програм Летњих игара. Уметничко клизање дебитовало је у Лондону 1908, а хокеј у Антверпену 1920.

Први зимски олимпијски шампион био је Американац Чарлс Џутроу (брзо клизање, 500 м). Хокејаши Канаде победили су у свих пет утакмица са гол разликом 110:3.

Југославија учествује на Играма са четворицом представника у скијашком трчању (крос кантри). Најбољи пласман остварио је Швигељ 32. местом на 18 км.

Американац Цхарлес Јеwтраw постао је први шампион Зимских игара победом на првом такмичењу, брзом клизању на 500 м. Изузетан појединац који се истакао на овим играма био је Финац Цлас Тхунберг, који је у пет дисциплина у брзом клизању узео пет медаља, укључујуц́и и три златне медаље.

Градови противкандидати: није их било, одлуком МОК организатор Летњих игара (Француска) имала је право да организује и Зимске игре.

Најуспешнији такмичар: Финац Клас Тунберг (брзо клизање) са пет медаља (3, 1, 1)

Спортови (6)

• Клизање


• Скијање


• Хокеј


• Боб


• Бијатлон


• Карлинг

Игре отворио: подсекретар за физичко васпитање Француске Гастон Видал.
Олимпијски пламен: први пут упаљен 1952.
Олимпијска заклетва: Камиј Мандријон (скијање).
Судијска заклетва: први пут 1972.
Медаље освојило: 10 земаља.
Биланс медаља: 1. Норвешка 16 (4, 7, 5).