Olimpijski krugovi i zastava

Pet krugova (plavi, crni, crveni, žuti i zeleni) međusobno isprepletanih predstavlja pet kontinenata i simbolizuje univerzalnost olimpizma i susret sportista iz čitavog sveta tokom Igara.

Krugovi se nalaze na beloj pozadini sa kojom čine olimpijsku zastavu. Kombinovane na ovaj način, šest boja zastave (bela, plava, crna, crvena, žuta i zelena) predstavljaju sve nacije sveta.

Pjer de Kuberten

Olimpijska zastava ima belu pozadinu, sa pet isprepletanih krugova (plavi, žuti, crni, zeleni i crveni) na sredini. Ovaj dizajn ima simbolično značenje: krugovi predstavljaju pet kontinenata sveta ujedinjenih olimpizmom.

U junu 1914. godine u Parizu su na Olimpijskom kongresu predstavljeni i zastava i krugovi. Planirano je da budu predstavljeni na Igrama u Berlinu 1916. godine, koje zbog Prvog svetskog rata nisu održane, tako da su i zastava i krugovi prvi put izašli u javnost na Igrama u Antverpenu 1920. godine.

Olimpijski moto

Ove tri latinske reči su postale olimpijski moto 1894. godine, na predlog Pjera de Kubertena, kada je osnovan Međunarodni olimpijski komitet.

Još jedan od prepoznatljivih simbola olimpizma je slogan: „Najvažnija stvar u životu nije trijumf, već borba; nije najbitnije pobediti, već boriti se i učestvovati”.

Neposredno pre Olimpijskih igara u Tokiju 2021. godine, na predlog tadašnjeg predsednika MOK-a Tomasa Baha, dodata je reč ZAJEDNO. Reč „zajedno” naglašava solidarnost unutar Olimpijskog pokreta i šire.

Plamen i baklja

Jedno od najpoznatijih obeležja Igara. U znak sećanja na Igre antičke Grčke, plamen se pomoću sunčevih zraka pali u Olimpiji, odakle kreće na put ka gradu domaćinu Igara.

Za svake Igre se pravi posebna baklja čiju kopiju ima svaki nosilac, a plamen je ono što se prenosi od jednog do drugog.

Olimpijski plamen je simbolično prvi put upaljen u Amsterdamu 1928. godine na ulasku u Olimpijski stadion, a gorela je i na Stadionu „Koloseum” za vreme Igara u Los Anđelesu 1932. godine. Međutim, to nisu bile autentične olimpijske vatre pod kojom se danas podrazumeva plamen upaljen u drevnoj Olimpiji u Grčkoj.

Tek 1936. za Igre u Berlinu uspostavljaju se pravila „igre s vatrom” koja traju i danas. Ideju berlinskog profesora Karla Dima o paljenju olimpijskog plamena uz pomoć sunčevih zraka u Olimpiji i štafetnom nošenju do Berlina MOK-u je predstavio predsednik Olimpijskog komiteta Nemačke Teodor Levald i ona je odmah prihvaćena.

Baklja je nošena kroz sedam zemalja: Grčku, Tursku, Bugarsku, Jugoslaviju, Mađarsku, Austriju i Nemačku. Njen put bio je dug 3.422 kilometra, a poslednji nosilac baklje bio je atletičar Fric Šilgen.

Olimpijski plamen prolazio je kroz Jugoslaviju tri puta – za Igre 1936. u Berlinu, za Igre 1972. u Minhenu i za Zimske olimpijske igre 1984. u Sarajevu.

Plamen u Jugoslaviji 1936.

Najdramatičniji prolazak bio je prvi, a povod je bila Rezolucija koju je potpisalo 100 uglednih sportista i javnih ličnosti da se bojkotuju Igre u Berlinu.

Tekst Rezolucije sa pomenutim potpisima objavljen je u „Politici” 5. aprila 1936. godine, posle pravog poduhvata njenih novinara i urednika koji su uspeli da izigraju cenzuru. Rezultat toga su protesti u velikom broju mesta u Jugoslaviji kroz koje je pronošen olimpijski plamen.

Najburniji protesti bili su u Banjaluci, tako da je morala da interveniše policija ne bi li spasila olimpijsku baklju.

Međutim, već 10. aprila Jugoslovenski savet sportskih saveza obnarodovao je da će Jugoslavija učestvovati na Olimpijskim igrama u Berlinu i tako je i bilo, ali u glavni grad Nemačke nisu otputovali svi. Većina članova naše fudbalske reprezentacije odbila je da putuje u Berlin i Nogometni savez Jugoslavije odustao je od učešća na Olimpijskim igrama.

Putevi baklje

Godine 1976. plamen je iz Grčke u Novi svet prenošen satelitom. Toplotni senzori su u Grčkoj detektovali plamen, a signal je u Otavu poslat preko satelita.

Baklju, ali ne i plamen, astronauti su poneli u svemir 1996. i 2000. godine, a 2000. su upaljenu baklju ronioci nosili pod vodom.

Za Igre u Atini 2004. godine baklja je prešla preko svih kontinenata i posetila sve gradove domaćine prethodnih Igara, kao i Peking, grad domaćin narednih igara 2008. godine.

Medalje

Dodeljivanje medalja pobednicima je još jedan od simbola koji se vezuje za Olimpijske igre. Medalje su napravljene od pozlaćenog srebra („zlatne”), srebra i bronze i dodeljuju se trojici prvoplasiranih sportista u svakoj disciplini.

Medalje na svakim Igrama imaju specifičan dizajn o kom odlučuje organizator svakih Igara. Od 1928. do 2000. godine na licu svake medalje bio je prikaz boginje Nike, tradicionalne grčke boginje pobede.

Godine 2004. izgled lica medalje promenjen je kako bi se što direktnije ukazalo na grčki karakter Igara. Na medaljama sa Igara u Atini prikazana je boginja Nike koja leti ka olimpijskom stadionu.

Himna

Olimpijska himna se svira svaki put tokom dizanja olimpijske zastave. Himnu je komponovao grčki kompozitor Spiridon Samaras uz reči grčkog pesnika Kostisa Palamasa.

I muziku i tekst izabrao je Demetrius Vikelas, prvi predsednik MOK-a. Himna je prvi put izvedena tokom ceremonije otvaranja prvih Igara u Atini 1896. godine, ali sve do 1958. godine nije postala i zvanična himna MOK-a.

Na svim igrama od 1896. do 1960. godine zemlja domaćin komponovala je posebnu himnu.

Prvi put u istoriji Olimpijskih igara