Dan kada je olimpijski plamen obasjao Beograd

Parallax Leaf - OKS

Na današnji dan pre 84 godine počela tradicija koja je obeležena i u našem glavnom gradu

Z.Nikolić/N.Iljukić

Prvi put u istoriji Olimpijskih igara, davne 1936. godine na put od drevne Olimpije do Berlina krenula je i baklja.

Tradicija traje i do današnjih vremena. Na današnji dan, 27. jula, pre 84 godine upečatljiv simbol najvećeg svetskog sportskog događaja dočekan je u centru Beograda, tadašnjoj prestonici Kraljevine Jugoslavije.

Glavni gradski trg bio je svečano okićen i ukrašen, mladi ljudi obučeni u dresove za vežbanje, a u vazduhu se osećala prijatna nervoza među okupljenima koji su očekivali da se u Beogradu pojavi olimpijski plamen. Bio je to događaj kome ovaj grad nikada ranije nije video.

Štafetno nošenje olimpijske vatre od Atine do Berlina, domaćina Olimpijskih igara 1936. godine, podrazumevalo je da svečana povorka prođe kroz glavni grad Kraljevine Jugoslavije.

– Bile su to pripreme za prve moderne Olimpijske igre – objašnjava Darko Ćirić, viši kustos Muzeja grada Beograda. – Postoji određena terminološka razlika: prve “moderne” igre bile su u Berlinu 1936, a prve Olimpijske igre savremenog doba održane su u Atini 1896. godine. Te atinska Olimpijske igre organizovana je na inicijativu Pjera de Kubertena, a sportisti su se takmičili na stadionu koji je napravljen za tu priliku. Sagrađen je pored antičkog, Zevsovog hrama, a taj stadion i danas postoji.

Tokom potonjih Igara, poput onih u Amsterdamu 1928. godine, goreo je olimpijski plamen, ali mu nije bio pridavan značaj kako će to biti narednih godina.

Tako je prva olimpijska baklja proneta od Atine do mesta odigravanja igara gorela 1936. godine. Bila je to ideja profesora iz Berlina Karla Dima. Od tada se olimpijski plamen nosi štafetnim trčanjem do mesta gde se odigrava ovaj najveći sportski događaj.- Za tu priliku napravljeno je oko 3.200 štafetnih palica, na koje bi bila stavljena baklja – objašnjava Ćirić. – Tako je plamen nastavljao svoj put ka konačnom odredištu, a štafetne palice su ostajale zemlji domaćinu i nosiocima kao uspomena.

Na štafetnoj palici bio je ugraviran put koji će olimpijski plamen proći, od početne do završne tačke. Bila su upisana imena gradova, počev od Olimpije, preko Atine, Soluna, Sofije, Beograda, Budimpešte, Beča, Praga i konačno – Berlina.

– Doček u Beogradu bio je veoma svečan, a Terazije, koje su se tada zvale Prestolonaslednikov trg – bile su posebno pripremljene za taj događaj – opisuje Ćirić. – Na mestu tadašnje Terazijske fontane bila je stavljena posebna bina u nekoliko nivoa. To je već bio običaj u takvim prilikama, kada su održavane velike manifestacije. Učesnike je pozdravio gradonačelnk Beograda Vlada Ilić.

Posle prigodne svečanosti, olimpijska baklja i pronosioci plameta ispraćeni su dalje na put. Prvo su se spustili naniže, ka novom Mostu viteškog kralja Aleksandra (preteču današnjeg Brankovog mosta), da bi potom nastavili put ka Novom Sadu i dalje, ka Budimpešti.

 

 

PUT OD 3.187 KILOMETARA

NA putu od grčke Olimpije do Berlina, koji je trajao od 20. jula do 1. avgusta 1936. godine baklja je prošla kroz još pet evropskih država (Bugarska, Mađarska, Austrija, Čehoslovačka), a najduže, čak tri dana, se zadržala u Jugoslaviji u koju je ušla u Caribrodu, gde je održna prva ceremonija dočeka, druga je bila u Beogradu 27. jula, a ispraćena je iz Subotice dan kasnije. Baklja je sa ukupno 3.331 trkačem prešla 3.187 kilometara, a ukupno 3.840 baklji je ostajalo za uspomenu “lučonošama” i gradovima kroz koje je išla.

IDEJA U OLIMPIJI

Ideja o novom načinu nošenja plamena dočekana je u tadašnjem Olimpijskom komitetu uz veliko odobravanje.

U nameri da osveži sećanja na antičke običaje, osmišljeno je da plamen bude upaljen sunčevom svetlošću tako što bi baklja bila stavljena u žižu konkavnog ogledala. Posebnu čast imao je sportista zemlje domaćina koji je poslednji nosilac, odnosno “palilac olimpijskog plamena” koji će goreti do samog kraja igara.

SPEC. V. N.

Olimpijski plamen je čak četiri puta u svojoj istoriji bio u Beogradu, 1936. na putu ka Berlinu, 1972. na putu ka Minhenu i 1984. na putu ka Zimskim igrama u Sarajevu.