Istorija Olimpijskog Komiteta Srbije

Tokom svoje istorije OKS, odnosno SOK, JOK i OKSCG, dao je šest članova MOK-a, imao je 20 predsednika i šestoricu generalnih sekretara, a 17 sportista i sportskih radnika Međunarodni olimpijski komitet odlikovao je najvišim priznanjem – “Olimpijskim ordenom”.

 

Olimpijski komitet Srbije nastavlja tradiciju započetu osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba 23. februara 1910. godine. On je 1911. promenio ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 17. jula 1912. menja ime u Srpski olimpijski komitet, odnosno Olimpijski komitet Srbije, kako je stajalo na pečatu. Srpski olimpijski komitet je primljen u MOK na Kongresu u Stokholmu od 4. do 17. jula 1912. godine (tačan datum prijema nije poznat, a pretpostavlja se da je to bilo 17. jula). Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca osniva se 14. decembra 1919. godine u Zagrebu Jugoslovenski olimpijski odbor i nastavlja članstvo Srpskog olimpijskog komiteta u MOK, bez posebnog prijema.

Major Svetomir Đukić je na Kongresu MOK u Antverpenu 18. avgusta 1920. godine predstavljao Olimpijski komitet Srbije i tom prilikom ga je MOK priznao i za “delegata” Jugoslovenskog olimpijskog odbora. Tako je Srpski olimpijski komitet nastavio rad kao Jugoslovenski olimpijski odbor, a od 1927. godine kao Jugoslovenski olimpijski komitet. Te godine sedište JOK se vraća iz Zagreba u Beograd.

 

Po okončanju Drugog svetskog rata i oživljavanja olimpijskih aktivnosti u celom svetu, uoči Olimpijskih igara u Londonu 1948. Jugoslovenski olimpijski komitet obnavlja rad u sklopu FISAJ, a 1951. postaje samostalan i ime – Jugoslovenski olimpijski komitet – zadržava do 3. aprila 2003. godine kada ga je, u skladu sa promenama u državi, promenio u Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore.

Razdruživanjem Srbije i Crne Gore i gašenjem Državne zajednice Srbija i Crna Gora, OKSCG je 8. juna 2006. promenio ime i vratio se svojim korenima kao Olimpijski komitet Srbije.

OKS je član:

  • MOK” –  Međunarodni olimpijski komitet
  • ANOC” –  Svetska asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta
  • EOC” – Evropski olimpijski komiteti
  • ICMG” – Međunarodni komitet Mediteranskih igara
  • ABNOC” – Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta zemalja Balkana
  • EFPM” – Evropski pokret za fer plej
  • ENGSO” – Evropska nevladina sportska organizacija

OKS tako nastavlja tradiciju SOK, JOK i OKSCG, pa u svojoj istoriji ima učešća na svih 21 održanih Letnjih olimpijskih igara (od 1912) i 16 učešća na Zimskim olimpijskim igrama (Igre u Lejk Plesidu 1932. i Skvo Veliju 1960. propuštene su zbog visokih troškova, a Igre u Lilehameru 1994. zbog sankcija).

Na Letnjim olimpijskim igrama učestvovalo je 1.258 sportista (1.754 učešća) i njih 134 su nosioci zlatnih, 172 srebrnih a 102 bronzanih olimpijskih medalja. Ukupno osvojene su 98 medalja: 28 zlatnih, 35 srebrnih i 35 bronzanih.

Na Zimskim olimpijskim igrama učestvovalo je više od 300 sportista Jugoslovenskog olimpijskog tima i osvojilo 4 medalje: 3 srebrne i 1 bronzanu.

Tokom svoje istorije OKS, odnosno SOK, JOK i OKSCG, dao je šest članova MOK-a, imao je 20 predsednika i šestoricu generalnih sekretara, a 17 sportista i sportskih radnika Međunarodni olimpijski komitet odlikovao je najvišim priznanjem – “Olimpijskim ordenom”.

Jugoslovenski olimpijski komitet bio je uspešan domaćin najvećih takmičenja: XIV zimskih Olimpijskih igara 1984. godine u Sarajevu, VIII Mediteranskih igara 1979. godine u Splitu, Svetskih studentskih sportskih igara 1987. godine u Zagrebu.

JOK je tri puta izrazio želju da Beograd i Jugoslavija budu domaćini Letnjih olimpijskih igara.

Prvi put Beograd i Jugoslovenski olimpijski komitet najavili su kandidaturu za organizaciju Igara – 1948. godine. Bilo je to još 1936. kada su kandidaturu potpisali naši članovi MOK general Svetomir Đukić i dr Franjo Bučar, ali zbog Drugog svetskog rata od te kandidature se prećutno odustalo. Naš glavni grad je dva puta bio zvanični kandidat za organizaciju Igara. Prvu pravu kandidaturu završio je u trećem krugu glasanja 1986. kada je određen domaćin XXV igara 1992. U prvom krugu Beograd je dobio 13, u drugom 11, a u poslednjem, kada je eliminisan, pet glasova. Igre je dobila Barselona.

Tada je usvojena ideja o permanentnoj kandidaturi Beograda i naš glavni grad se kandidovao za organizaciju “Zlatnih igara” 1996. godine na 100. godišnjicu modernih olimpijskih igara. Protivkandidati bili su Atina, Atlanta, Toronto, Melburn i Mančester, a Beograd je ispao već u prvom krugu dobivši samo sedam od ukupno 86 glasova članova MOK. Igre je dobila Atlanta, a ideja o stalnoj kandidaturi Beograda napuštena je zbog sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prema Jugoslaviji.

JOK je i tri puta organizovao prolazak Olimpijskog plamena kroz Jugoslaviju – za Igre 1936 u Berlinu, za Igre 1972. u Minhenu i, naravno, za Zimske olimpijske igre 1984. u Sarajevu.