Током своје историје ОКС, односно СОК, ЈОК и ОКСЦГ, дао је седам чланова МОК-а, имао је 22 председника и седморицу генералних секретара, а 18 спортиста и спортских радника Међународни олимпијски комитет одликовао је највишим признањем – "Олимпијским орденом".
Олимпијски комитет Србије наставља традицију започету оснивањем Српског олимпијског клуба 23. фебруара 1910. године. Он је 1911. променио име у Средишну савезну управу или Централни олимпијски клуб, а 17. јула 1912. мења име у Српски олимпијски комитет, односно Олимпијски комитет Србије, како је стајало на печату. Српски олимпијски комитет је примљен у МОК на Конгресу у Стокхолму од 4. до 17. јула 1912. године (тачан датум пријема није познат, а претпоставља се да је то било 17. јула). Оснивањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца оснива се 14. децембра 1919. године у Загребу Југословенски олимпијски одбор и наставља чланство Српског олимпијског комитета у МОК, без посебног пријема.
Мајор Светомир Ђукић је на Конгресу МОК у Антверпену 18. августа 1920. године представљао Олимпијски комитет Србије и том приликом га је МОК признао и за "делегата" Југословенског олимпијског одбора. Тако је Српски олимпијски комитет наставио рад као Југословенски олимпијски одбор, а од 1927. године као Југословенски олимпијски комитет. Те године седиште ЈОК се враћа из Загреба у Београд.
По окончању Другог светског рата и оживљавања олимпијских активности у целом свету, уочи Олимпијских игара у Лондону 1948. Југословенски олимпијски комитет обнавља рад у склопу ФИСАЈ, а 1951. постаје самосталан и име – Југословенски олимпијски комитет - задржава до 3. априла 2003. године када га је, у складу са променама у држави, променио у Олимпијски комитет Србије и Црне Горе.
Раздруживањем Србије и Црне Горе и гашењем Државне заједнице Србија и Црна Гора, ОКСЦГ је 8. јуна 2006. променио име и вратио се својим коренима као Олимпијски комитет Србије.
ОКС је члан
ОКС тако наставља традицију СОК, ЈОК и ОКСЦГ, па у својој историји има учешћа на свим издањима одржаних Летњих олимпијских игара (од 1912) и Зимских олимпијских игара (Игре у Лејк Плесиду 1932. и Скво Велију 1960. пропуштене су због високих трошкова, а Игре у Лилехамеру 1994. због санкција).
На Летњим олимпијским играма укупно је освојено 119 медаља: 34 златних, 41 сребрних и 44 бронзаних.
На Зимским олимпијским играма учествовало је више од 300 спортиста Југословенског олимпијског тима и освојило 4 медаље: 3 сребрне и 1 бронзану.
Током своје историје ОКС, односно СОК, ЈОК и ОКСЦГ, дао је седам чланова МОК-а, имао је 22 председника и седморицу генералних секретара , а 18 спортиста и спортских радника Међународни олимпијски комитет одликовао је највишим признањем – "Олимпијским орденом" .
Југословенски олимпијски комитет био је успешан домаћин највећих такмичења: XIV зимских Олимпијских игара 1984. године у Сарајеву, VIII Медитеранских игара 1979. године у Сплиту, Светских студентских спортских игара 1987. године у Загребу.
ЈОК је три пута изразио жељу да Београд и Југославија буду домаћини Летњих олимпијских игара.
Први пут Београд и Југословенски олимпијски комитет најавили су кандидатуру за организацију Игара – 1948. године. Било је то још 1936. када су кандидатуру потписали наши чланови МОК генерал Светомир Ђукић и др Фрањо Бучар, али због Другог светског рата од те кандидатуре се прећутно одустало. Наш главни град је два пута био званични кандидат за организацију Игара. Прву праву кандидатуру завршио је у трећем кругу гласања 1986. када је одређен домаћин XXV игара 1992. У првом кругу Београд је добио 13, у другом 11, а у последњем, када је елиминисан, пет гласова. Игре је добила Барселона.
Тада је усвојена идеја о перманентној кандидатури Београда и наш главни град се кандидовао за организацију “Златних игара” 1996. године на 100. годишњицу модерних Олимпијских игара. Противкандидати били су Атина, Атланта, Торонто, Мелбурн и Манчестер, а Београд је испао већ у првом кругу добивши само седам од укупно 86 гласова чланова МОК. Игре је добила Атланта, а идеја о сталној кандидатури Београда напуштена је због санкција Савета безбедности Уједињених нација према Југославији.
ЈОК је и три пута организовао пролазак Олимпијског пламена кроз Југославију - за Игре 1936 у Берлину, за Игре 1972. у Минхену и, наравно, за Зимске олимпијске игре 1984. у Сарајеву.