Модерни олимпијски покрет своје корене дугује античким олимпијским играма, које су одржаване у Олимпији на Пелопонезу, светилишту посвећеном богу Зевсу.
О почетку олимпијских игара нема поузданих података, а најстарији писани траг води у 776. годину пре нове ере.
Међутим, први познати победник Кореб је Сократов савременик (око 400 година п.н.е), али сматра се да су ближи истини они који процењују да су Прве игре античког доба одржане око 1.500 година пре Христа.
Томе у прилог иде и текст нађен на једном диску ископаном у Олимпији: “Асклепијад, пентатлетичар посвећује овај диск Зевсу на 225. олимпијади”…
Будући да су Игре одржаване сваке четири године, јасно је да њихова старост сеже много дубље у прошлост од 776. године п.н.е. и Аристотелове тврдње да их је тада основао Ифитос из Елиса.
Олимпијски спортови у древној Грчкој били су трчање на кратким и дугим стазама, рвање, борба песницама, панкратион (комбинација рвања и борбе песницама), петобој (трчање, скок удаљ, бацање диска, бацање копља, рвање) и коњске трке, а за време одржавања Игара проглашавано је примирје и грчке државице су обустављале ратове.
Игре је укинуо римски император Теодосије II 394. године нове ере због њиховог паганског порекла, а обнављање Игара у модерно доба и оснивање Међународног олимпијског комитета и олимпијског покрета иницирао је Француз барон Пјер де Кубертен поткрај XIX века.
Одушевљени спортиста, педагог и историчар подстакнут ископавањима у древној Олимпији, као и оживљавањем спортског покрета у многим земљама на седници Уније француских спортских друштава за атлетику 1892. први пут заложио се за обнављање олимпијских игара као “периодичних спортских такмичења омладине целог света која би допринела уклањању националног ривалства и несугласица верске, политичке и расне природе”.
На истом скупу идуће године (1. август 1893) на Де Кубертенов предлог сазван је Светски спортски конгрес и он је 16. јуна 1894. године почео као Оснивачки конгрес Међународног олимпијског комитета.
Конгресу присуствује 79 делегата 49 спортских организација из 12 земаља и представници (у својству посматрача) из још 21 земље.
МОК је конституисан осмог дана заседања – 23. јуна. Имао је 15 чланова из 12 земаља оснивача (Аргентина, Белгија, Велика Британија, Грчка, Италија, Мађарска, Нови Зеланд, Русија, САД, Француска, Чешка, Шведска), а први чланови МОК били су организатори олимпијских комитета у својим земљама.
Чланови првог сазива МОК били су В. Г. Балк (Шведска), Ф. Кермењ (Мађарска), Д. Викелас (Грчка), А. Д. Бутковски (Русија), барон П. де Кубертен и Е. Кајо (Француска), војвода Лучезе Пали и гроф Д’Андрија Карафа (Италија), Ј. Гут-Јурковски (Чешка), Л.А. Каф (Нови Зеланд), лорд Л. Емптил и К. Херберт (В. Британија), Х. Б. Зубиаур (Аргентина), В. Слоун (САД) и гроф М. де Бусије (Белгија).
Идуће године члан МОК постао је и Немац В. Гебхарт.
Одлучено је да се Игре одржавају сваке четврте године, да се Прве игре модерног доба одрже у Атини 1896. године, а за првог председника МОК изабран је представник земље домаћина првих Игара Димитриос Викелас, док је Де Кубертен прихватио дужност генералног секретара (председник МОК постао је после Игара у Атини 1896. као представник новог домаћина Француске, и на тој функцији остао је до 1925. године).
На Конгресу су усвојена и Олимпијска правила (данас Олимпијска повеља) која су током прошлог века доживела много промена.
Укратко, у Правилима је стајало:
- (1. члан) да је у интересу Међународног конгреса и свих земаља да Олимпијске игре у модерном облику, придржавајући се класичних оквира, оживе;
- (2. члан) да на Игре треба позвати спортске савезе свих “културних земаља” и да земље могу да представљају само њихови држављани;
- (3. члан) да ће на Олимпијским играма бити заступљена атлетика, спортови на води, клизање, мачевање, рвање, бокс, стрељаштво, гимнастика, бициклизам и коњички спорт;
- (4. члан) да могу учествовати само аматери;
- (5. члан) да организациони комитет може искључити учеснике;
- (6. члан) да се организује пентатлон.
Међународни олимпијски комитет и олимпијски покрет данас окупља више земаља и територија од Уједињених нација, Летње олимпијске игре су без премца најзначајнији светски спортски догађај, а Зимске олимпијске игре започете 1924. године прате их у корак.