Заседање МОК у Стокхолму трајало је од 4. до 17. јула. Првог дана објављен је захтев Србије за пријем у МОК, а из Ђукићевог извештаја могло би се закључити да је пријем обављен последњег („на последњој седници" написао је Ђукић), али то ни у документацији МОК није прецизно записано. У Стокхолму је Светомир Ђукић постао члан Међународног олимпијског комитета.

Званично олимписам на тлу данашње Србије зачет је 10. фебруара (23. по новом календару) 1910. године оснивањем Српског олимпијског клуба.

Српски олимпијски клуб основан је на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао Светомир С. Ђукић, у редакцији листа "Ново време" на четвртом спрату хотела "Москва" у Београду као прва званична олимпијска организација код Јужних Словена.

За директора је изабран капетан Светомир С. Ђукић, за секретаре потпоручник Милош Илић и студент Александар Боди, за благајнике дрогериста Милосав Јовановић и капетан Милорад Петровић, а за почасног председника генерал у пензији Никодије Стевановић.

Финансијску помоћ Српском олимпијском клубу пружали су "Ново време" и Трамвајско друштво, а затим и Министарство народне привреде, управа Топчидерске економије и казненог завода, Министарство војно, Команда места, Београдска општина, Команда жандармерије, Прометна банка, Бродарско друштво, Војна академија, Српско народно позориште, Коло српских сестара, Народна одбрана и Двор. Краљ Петар је често посећивао такмичења, у Кошутњаку је одредио место за вежбање, а принц Ђорђе је био члан Српског олимпијског клуба.

Српски олимпијски клуб је 1911. променио име у Средишњу савезну управу или Централни олимпијски клуб и, како је касније признао и сам Светомир Ђукић, тек тада, годину дана по оснивању, сазнало се да постоји Међународни олимпијски комитет...

У програму се каже:

да олакшава оснивање витешких друштава и спортских клубова, као и морално и материјално, делом и саветом, помаже витешка друштва и клубове који постоје
да приређује земаљске и светске олимпијске утакмице и игре
да приређује путовања и пешачења разних група по отаџбини и ван ње
да предузима мере за буђење и подстрекавање витешког духа у народу.

Српски олимпијски клуб, највероватније крајем 1911. почиње акцију за учешће српских спортиста на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године.

Уз помоћ Владе од 4.000 динара, под вођством Светомира Ђукића, кренули су 12. јуна возом за Стокхолм.

Српски олимпијски комитет је 1919. постао Југословенски олимпијски одбор, а 2006. године поново Олимпијски комитет Србије.