Верује се да су прве клизаљке настале у Шведској у 9. веку и да су биле направљене од животињских костију, средином 14. века прве клизаљке од дрвета са наоштреним сечивом, а 17. веку настају и прве клизаљке комплетно направљене од челика. Клизање је дуго било резервисано само за имућнији сталеж, и тек у 19. веку је прерасло у рекреативни спорт.

Пионирима клизања се сматрају холанђани који су користили залеђене канале да се превезу од једног до другог села још у 13. веку. Врло брзо се одатле клизање преко Ламанша пренело у Енглеску где су убрзо организовани први клубови и клизалишта.

Уметничко клизање

Два американца су одговорна за брз развој уметничког клизања у свету. 1850. године, Едвард Бушнел из Филаделфије је направио револуцију у клизању када је направио прве клизаљке са челичним сечивом чиме је омогућен велики број комплексних маневара и окрета, а Џексон Хејнс, професор балета из Беча је 1860. године додао елементе балета и плеса како би клизачима повећао грациозност. Уметничко клизање је најстарији спорт на програму зимских олимпијских игара. Био ја на програму 1908. у Лондону и 1920. у Антверпену. Мушкарци, жене и парови су се такмичили у три дисциплине до 1972. године, а од 1976. је уведен и плес на леду као четвтра дисциплина, и одмах постигла велики успех.

Брзо клизање

Брзо клизање је као спорт настало из потребе људи да се што пре превезу преко замрзнутих језера и река са једног места на друго. Пва такмичења у брзом клизању су одржана у Холандији 1676. године док су прва званична међународна такмичења одржана тек 1863. године у Ослу у Норвешкој. 1889. године је у Холандији одржано прво светско провенство, на ком су учествовали холандски, руски, амерички и енглески тимови. Брзо клизање се на Играма први пут појављује 1924. године у Шамонију и само је мушкарцима било дозвољено да се такмиче. Тек 1932. године у Лејк Плесиду је дозвољено женама да наступају у овој дисциплини која је још увек била само демонстрациона. Тек 1960. године у Скво Велију су женске трке уврштене у редован програм Игара.

Брзо клизање – кратке стазе

У брзом клизању на кратке стазе, спортисти се не такмиче са временом, него једни против других, чиме су у клизање укључени елементи стратегије, храбрости и вештине неопходне за овакве трке. Брзо клизање је настало у Европи крајем 19. века и врло брзо се проширило у САД и Канаду где постаје веома популаран због чега ове две земље почињу са међусобним такмичењима која су оганизована сваке године. Спорт је постигао велику популарност највише захваљујући америчким правилима такмичења. Имајући то у виду, организатори Игара у Лејк Плесиду 1932. године су, уз сагласност Међународне кллизачке федерације (ИСУ), одлучили да примене ова правила на Играма. Након што је био демонстрциони спорт 1988. године у Калгарију и Албервилу 1992. године брзо клизање постаје редовно на програму зимских олимпијских игара са две индивидуалне трке и једном штафетном. До Игара у Торину 2006.године програм је достигао 8 индивидуалних трка. Међународна клизача унија (ИСУ) је основана 1892. године и најстарија је међународна организација једног зимског спорта. Током друге половине 19. века је организовано више неформалних међународних такмичења у брзом и уметничком клизању у различитим деловима света. Прво модерно такмичење у брзом клизању је одржано у Норвешкој 1863. године док је прво међународно такмичење у уметничком клизање одржано 1882. године у Бечу (Аустрија). У јулу 1892. године, холандска асоцијација је преузела иницијативу и позвала представнике свих земаља који су заинтересовани за развој клизачког спорта на састанак који је резултирао оснивањем Међународне клизачке уније (Интернатионал Скатинг Унион). Састанку су присуствовали представници 15 (европских) земаља који су почели да успостављају чврста правила, постављајући темеље за међународна такмичења у свим дисциплинама. Учлањивањем Канаде 1894. године, ИСУ је први пут изашла из европских оквира.