Систем обуке јахања се развијао веома дуго. Прва европска школа јахања основана је почетком XВИ века у Напуљу, након чега су сличне школе основане у Версају, Мадриду и Бечу. Све ове школе бавиле су се углавном дресуром коња, а тек у 17. веку школе јахања у Француској почињу са систематском обуком јахача. Прве коњске трке су одржане у Енглеској 1174, Француској 1370. и Немачкој 1448.
Коњички спорт се на Играма представио у Паризу 1900. године са препонским такмичењима, а до следећег појављивања је сачекао Игре у Стокхолму 1912. од када је редовно на програму свих Летњих игара. До 1948. године су јахачи морали бити официри, тако да су се такмичили само мушкарци. Ово ограничење је укинуто 1951. године и од Игара у Хелсинкију се и жене такмиче заједно са мушкарцима. Жене су прво укључене у дресурна такмичења, а након тога постепено и у све остале дисциплине.
ЕВЕНТИНГ
Од три дисциплине на програму Игара, најзахтевнији је свакако Тродневни испит спремности јахача и коња (Евентинг) који обухвата не само дресуру и прескакање препона, него и дугачке крос-кантри трке на терену са природним или вештачким препрекама.
Занимљивост
На Играма у Пекингу 2008. године, канађанин Иан Милер је у 61. години живота освојио сребрну медаљу у екипном прескакању препона, 36 година након његовог првог наступа на Играма у Минхену 1972. године. Тиме је постао насјтарији освајач олимпијске медаље у Пекингу.
ПРЕПОНСКО ЈАХАЊЕ
Дисциплина прескакања препона је најпознатија дисциплина коњичког спорта призната од стране међународне Коњичке федерације (ФЕИ) где се мушкарци и жене такмиче равноправно како на индивидуалним тако и на екипним такмичењима. Такмичар има за циљ да у што краћем временском периоду без казнених поена савлада паркур од 10 до 13 поена.
Тродневни испист спремности јахача и коња (ЕВЕНТИНГ) је дисциплина која се спроводи у три дана и кроз:
1. дан – дресурно јахање,
2.дан – милитари – око 7 км са фиксним препрекама у природи,
3.дан – прескакање препона у паркуру са падајућим елементима. Такмичар кроз сва три дана јаше једног коња. Дисциплина за сврху има да покаже усклађеност јахача и коња, физичку и психичку спремност, издржљивост и храброст.
ДРЕСУРА – уметност коњичког спорта
Веома дуга историја дресуре коња протеже се све до античке Грчке. Дресура као највиши ниво тренинга коња се сматра уметношћу јахачког спорта и користи се као основа за све остале дисциплине. Стари грци су пре више од две хиљаде година приметили да је, уколико желе да и јахач и коњ преживе битку, неопходна потпуна хармонија међу њима. Способност коња да се брзо креће са једне на другу страну, прелазак у галоп или нагла промена правца се сматрају најважнијим особинама.
“Дресура се сматра за уметност коњичког спорта и користи се као основ за све остале дисциплине. Она је највиши израз обуке коња“
Шта је дресура?
У модерном дресурном такмичењу, од коња и јахача се очекује да изводе унапред научене серије унапред предвиђених покрета, познатих као “фигуре” (круг, серпентина, кретње у ходу касу и галопу). Они изводе ове покрете у потпуно равној, правоугаоној арени, димензија 60 x 20м. Арена је оивичена ниским оградицама дуж којих су словима обележени маркери постављени симетрично и показују где су покрети започети и где их треба завршити и где треба да се ураде промене брзине или водеће ноге. У свим такмичењима, коњ мора да покаже следеће кретње: ход, кас и лагано галопирање, као и течне промене унутар и између ових кретњи.
Стандардна формула ФЕИ Светских и континенталних првенства и Олимпијских игара се састоји од Гранд При, Гранд При Специјала и Гран При тестова слободног састава (Кјур), на највишем нивоу тестова. У кјур тестовима, спортиста је слободан да изабере своју форму и начин презентације, али неки обавезни покрети морају бити укључени. У свим осталим тестовима спортисти прате тачно прецизиран програм/тест
