Prvi masovni bojkot Igara desio se u Montrealu zbog učešća sportista Novog Zelanda čiji su ragbisti gostovali u Južnoj Africi, koja je u to vreme bila izbačena iz olimpijske porodice zbog rasizma. Igre u Montrealu napustilo je 29 zemalja (27 afričkih). Ipak među zemlje koje su učestvovale na ovim Igrama svrstani su Kamerun, Egipat, Maroko i Tunis, jer su neki sportisti iz ovih zemalja izašli na borilišta pre nego što su njihove vlade odlučile da povuku svoje sportiste.
Žene se prvi put takmiče u košarci, rukometu i veslanju. Irena Ševinska (Poljska) osvojila je sedmu medalju na Igrama u pet različitih disciplina, Klaus Dibijasi (Italija) pobedio je treći put uzastopno u skokovima sa tornja, a Viktor Sanjejev (SSSR) u troskoku.
Jugoslavija učestvuje sa 88 sportista u 14 sportova i sa 8 medalja (2 zlatne, 3 srebrne, 3 bronzane) zauzima 16. mesto među zemljama osvajačima trofeja. Zlatne medalje osvojili su Matija Ljubek i Momir Petković.
Igre otvorila: kraljica Elizabeta II.
Olimpijski plamen: Stefan Prefonten i Sandra Henderson (atletika).
Olimpijska zakletva: Pjer Sen Žan (dizanje tegova)
Sudijska zakletva: Moris Faže (atletika).
Medalje osvojila: 41 zemlja.
Bilans medalja:
1. SSSR 125 (49, 41, 35).