Zimske olimpijske igre Milano–Kortina 2026 počinju već sutra, 6. februara, i trajaće do 22. februara, a Srbiju će u alpskom skijanju predstavljati Aleksa Tomović. Sa Aleksom smo razgovarali o specifičnostima alpskog skijanja, razlikama između disciplina, fizičkim i mentalnim zahtevima, značaju dobre pripreme i opreme, kao i savetima za mlade koji tek počinju da istražuju čari ovog zimskog sporta.
Kako biste nekome ko se prvi put susreće sa ovim sportom objasnili šta je alpsko skijanje i koje discipline ono obuhvata?
Alpsko skijanje je sport u kojem se takmičari spuštaju niz stazu i prolaze kroz kapije u što kraćem vremenu. Postoji više disciplina, a najpoznatije su slalom, veleslalom, superveleslalom i spust.
Šta čini alpsko skijanje posebnim u odnosu na druge skijaške discipline i zašto se smatra jednim od najzahtevnijih sportova na svetu?
Alpsko skijanje je posebno zato što u sebi spaja ekstremnu brzinu, tehničku preciznost i stalni rad na granici rizika. Svaka staza je drugačija, uslovi se menjaju u sekundama i nema prostora za grešku. Upravo ta kombinacija fizičke snage, mentalne stabilnosti i hrabrosti čini ovaj sport jednim od najzahtevnijih sportova na svetu. U odnosu na druge skijaške discipline, ovde se svaka odluka donosi u deliću sekunde i direktno utiče na rezultat.
Možete li nam približiti razlike između slaloma, veleslaloma, superveleslaloma i spusta?
Slalom je najtehničkija disciplina, sa puno kratkih i brzih zavoja. Veleslalom ima šire zavoje i nešto veće brzine. Superveleslalom je znatno brži i zahteva više hrabrosti, dok je spust najbrža disciplina, sa velikim brzinama i dugim, otvorenim deonicama.
Koje su ključne veštine koje jedan alpski skijaš mora da razvije kako bi bio konkurentan na visokom nivou?
Najbitniji su dobra tehnika, ravnoteža, snaga nogu i brze reakcije. Pored toga, važni su koncentracija, smirenost i sigurnost u sebe, jer se sve na stazi dešava veoma brzo.
Koliko su fizička i mentalna priprema važne u alpskom skijanju i na koji način utiču na rezultate na stazi?
Skijanje zahteva ozbiljnu fizičku spremu, pre svega jake noge, stabilan trup i dobru kondiciju. Mentalna priprema je isto jako važna – fokus, kontrola pritiska i vera u ono što radiš često prave razliku.
Šta sve čini obaveznu opremu za profesionalno takmičenje?
Od opreme su obavezni mnogo pari skija, kao i pancerice prilagođene disciplini, kaciga, štitnici, naočare i kvalitetna skijaška odeća.
Kako izgleda jedan trening alpskog skijaša, kako na snegu, tako i van staze?
Tokom olimpijske sezone treniram u proseku šest do osam sati dnevno. Na snegu radim tehniku, brzinu i taktiku vožnje, dok je van staze fokus na snazi, stabilnosti, eksplozivnosti i prevenciji povreda.
Kada alpski skijaši najčešće počinju da treniraju i da li je važno rano upoznavanje sa snegom i skijanjem?
Većina skijaša počinje veoma rano, često već sa četiri ili pet godina, kroz igru i osnovne vežbe na snegu. To pomaže da se ranije razvije osećaj za skijanje.
Kakav je danas položaj alpskog skijanja i koliko je on zastupljen među mlađim generacijama?
Alpsko skijanje je i dalje veoma popularan sport, posebno tokom velikih takmičenja kao što su Olimpijske igre. Uspeh sportista u velikoj meri utiče na to da se mladi zainteresuju i krenu da treniraju.
Koji cilj nosite sa sobom na ZOI Milano–Kortina 2026?
Moj lični cilj u Milanu je da izvučem maksimum iz sebe, odvezem hrabro i čisto, i pokažem da Srbija ima mesto na najvećoj sceni alpskog skijanja. Rezultat je važan, ali još važnije mi je da znam da sam dao apsolutno sve za svoju zemlju.
Koje biste savete dali početnicima koji žele da se bave alpskim skijanjem?
Početnicima bih poručio da budu strpljivi i da pre svega nauče da uživaju u skijanju, jer je to najbitnije.
