Aleksa Avramović je reprezentativac Srbije u košarci. Sa reprezentacijom Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu osvojio je bronzanu medalju.
Aleksa Avramović rođen je 25. oktobra 1994. godine u Čačku. Igra na poziciji plejmejkera, a trenutno nastupa za CSKA iz Moskve.
Za reprezentaciju Srbije debitovao je u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2019. godine u Kini. Igrao je i za nacionalni tim na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Tokiju. Sa reprezentacijom Srbije osvojio je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu koje je održano u Indoneziji, Japanu i na Filipinima 2023. godine. Na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine sa reprezentacijom osvojio je bronzanu medalju, i proglašen je za najboljeg odbrambenog igrača turnira.
Nastup na Olimpijskim igrama je za svakog sportistu jedan od najvećih trenutaka u karijeri, tako je bilo i sa Aleksom Avramovićem.
Što se tiče Olimpijskih igara, zajedno sa Svetskim prvenstvom, to je nešto što je obeležilo moju karijeru, kao i karijeru mojih saigrača. Ti utisci će zauvek sijati u mom srcu i u mojoj glavi. Učestvovanje na Olimpijskim igrama predstavlja najveću moguću čast. Bilo koje takmičenje je čast kada predstavljaš svoju zemlju.
Prošlo je šest meseci od Igara u Parizu, ali Aleksa se rado priseća tih trenutaka.
S vremena na vreme, volim da se setim tih trenutaka sa Igara, i pogledam fotografije koje imam u telefonu, one koje smo jedni drugima slali, i podsetim se kako smo divno provodili vreme koje smo imali tamo. Ne samo mi, već i naše porodice, koje su bile tamo sa nama i koje su nam bile najveća podrška.
Košarkaška reprezentacija Srbije prepoznata je po dobroj energiji, i timskom duhu koji ima. Kada je tim dobar, i kada su ciljevi jasni, takva energija je uvek prisutna.
Uvek je u timu zdrava energija, i to je ono što smo mi vratili, a to je kult reprezentacije. Svaki novi kvalifikacioni prozor i svako novo okupljanje pred neko takmičenje donose nam ogromnu radost. Jedva čekamo da se vidimo i uvek se radujemo našim druženjima. Iako je uvek mnogo posla i naporno, naša želja je da se svi okupimo i da budemo živi i zdravi. Mislim da nije teško održati takav timski duh. Svi moji saigrači su fenomenalni, i svi znamo zašto smo tu, za šta radimo, a to je da branimo boje našeg nacionalnog dresa. U tom timu ne postoji ego, ne postoji ja.
Sada već čuvenu polufinalnu utakmicu košarkaši Srbije odigrali su protiv reprezentacije SAD. Viđena je ogromna želja i borba za pobedom, ali je malo nedostajalo. Poraz u polufinalu je značio da nema mnogo vremena za oporavak, i da je utakmica za bronzu brzo.
Prošlo je šest meseci, ali i za 20 ili 30 godina uvek ću se rado sećati celokupnih Olimpijskih igara, pa i utakmice protiv SAD, koju smo na kraju izgubili sa četiri razlike. Mislim da je to bila jedna od najboljih utakmica ikada odigranih. Biću ponosan što mogu da kažem da sam bio deo toga. Na kraju, nismo imali dovoljno energije za svih 40 minuta, imali smo je za 39. Utakmica protiv Australije nas je mnogo potrošila, a protiv SAD smo već videli, kako nam je opadala energija.
Ubrzo nakon polufinalne utakmice sa Sjedinjenim Američkim Državama, usledila je jutarnja utakmica u borbi za bronzu, protiv reprezentacije Nemačke.
Imali smo malo vremena da se spremimo za utakmicu sa Nemačkom, i to bez treninga, jer je bilo oko 40 sati između dve utakmice. Prvih par minuta utakmice, dok nismo otvorili igru bilo je teško, ali kad smo uhvatili ritam, mislim da smo vodili celu utakmicu. Zasluženo smo osvojili bronzano odličje.
Olimpijske igre su se za naš tim završile uspešno, ali Aleksa ne krije da je bilo i teških trenutaka tokom takmičenja.
Najteži trenutak tokom Igara bila je utakmica protiv Australije i tajm-aut pri rezultatu 44:20. To mi je bio najteži moment. Kada dođeš do četvrtfinala Olimpijskih igara i shvatiš da porazom ideš kući. Ipak, mi smo se konsolidovali i napravili najveći preokret u istoriji Olimpijskih igara. Mnogo smo velikih stvari postigli na Olimpijskim igrama. Ta bronza stvarno sija kao zlato! Odigrali smo neke sjajne utakmice, čak i u porazu smo bili veliki!
Pored uspeha koji je ostvario sa saigračima, posebno će se sećati i uspeha svojih kolega iz drugih sportskih grana.
Posebno bih izdvojio jedan trenutak koji nije vezan za našu reprezentaciju. Izdvojio bih Novakovo osvajanje zlatne medalje. Imali smo malo vremena pred utakmicu protiv Australije i bili smo na stadionu, gde smo gledali taj finalni meč. To finale protiv Alkaraza mi je bio zaista upečatljiv momenat. Takođe, i kada su naši vaterpolisti osvojili zlatnu medalju. I naravno, Damir i Zorana, to mi je bilo fenomenalno! Svi smo to gledali u selu i skakali smo od sreće.
Aleksi su čuveni balkon i doček već poznati, ali osećaj je uvek isti.
Meni je to nešto najlepše što može da se desi sportisti, kada dođe narod da te podrži. Stvarno im hvala na tome. Balkon je sigurno jedno od najlepših iskustava. I svaki put me preplavi ista emocija kada izađem na balkon. Naš narod je uvek znao to da prepozna, posebno u teškim momentima, jer je kroz sportiste uvek gledao na one koji se bore za Srbiju na pravi način.
Aleksa trenutno živi u Rusiji, gde igra za CSKA iz Moskve. Kaže da mu učenje jezika ide dobro, i da se trudi da svakodnevno radi na tome.
U Rusiji mi je prelepo, a učenje jezika mi ide još bolje. Već sada mogu da kažem da sa Ivanom Ivkovićem PR-om pričam na ruskom.
Naše košarkaše ove godine očekuje i Evropsko prvenstvo, koje počinje 27. avgusta.
Rano je još pričati o Evropskom prvenstvu, jer se još nismo okupili, a ni regularna sezona nije gotova. Moramo svi da budemo zdravi, da bismo ušli u ciklus priprema za Evropsko prvenstvo. Jedva čekam te pripreme, da svi budemo zajedno, jer nas čekaju jake utakmice protiv velikih ekipa. Bićemo spremni i motivisani za to.
