Naš džudista, Miljan Radulj, osvojio je zlatnu medalju na Evropskom olimpijskom festivalu mladih u Banskoj Bistrici. Miljan je u težinskoj kategoriji do 90kg u prvom kolu pobedio Islanđanina Skarfedina Hjaltasona. Potom je iponom savladao Ukrajinca Oleksija Boldirieva, a u četvrtfinalu je ostvario pobedu na tri kazne protivnika Izraelca, Gabaj Inbara. U polufinalu je bio bolji od Rumuna Rares Arsenia, dok je u finalu pobedio Slovenca Purnat Nika zlatnim poenom. Sjajnim tehnikama, sa dosta snage i napora, Radulj je osvojio prvo zlato za Tim Srbija na EYOF-u u Banskoj Bistrici. Takođe, Miljan Radulj je bio izabran za nosioca zastave Srbije na ceremoniji svečanog otvaranja EYOF-a. U nastavku teksta nalazi se intervju sa našim mladim džudistom u kojem je izneo svoje utiske o učešću na EYOF-u, atmosferi u našem timu, kao i o ukazanoj časti da bude nosilac zastave Srbije na otvaranju ovog takmičenja.
Kako se osećaš nakon prve osvojene medalje za Tim Srbija na EYOF-u?
Osećaj je izvanredan, za to smo radili, za to smo trenirali. Poklopile su se kockice taj dan, sve je bilo kako treba i jako sam ponosan na taj rezultat, radiću i dalje naporno i vredno da napravim još više takvih rezultata u budućnosti.
Kakvi su bili uslovi za treniranje u Banskoj Bistrici?
Uslovi su bili super, imali smo dosta prostora za treniranje tokom dana kada nismo imali takmičenja. Svaki tim je imao zakazane termine za treniranje i sve je proteklo u savršenom redu.
Kako ti se svidela atmosfera u Timu Srbija?
Svi su navijali jedni za druge, svi smo se kao tim i družili, proslavljali neke lepe trenutke i provodili neke malo tužnije kad je neko izgubio. Svi smo bili baš pravi tim.
Šta će ti ostati u najlepšem sećanju sa ovih Igara, osim medalje?
Ostaće mi u sećanju kako smo se družili svi kao kolektiv, kako smo navijali jedni za druge, kako smo tešili jedni druge.
Da li si uspeo da stekneš neka nova prijateljstva?
Sa svima sam se združio, bili smo kao pravi tim. Svi se, kako mi mladi umemo to da kažemo, „kontamo“.
Ti si napravio neverovatan uspeh na ovom takmičenju, osvojio si zlatnu medalju i nosio si zastavu na ceremoniji otvaranja. Da li te je to nošenje zastave dodatno motivisalo tokom nastupa i takmičenja?
Sigurno da jeste, pošto sam kao nosilac zastave imao i odgovornost. Pošto sam bio izabran to je bilo kao neko ukazano avansno poverenje za pravljenje nekog rezultata, pa mi je to bio dodatni podstrek.
Da li si o nečemu razmišljao dok si nosio zastavu, ili si samo uživao u tom trenutku?
To je bio baš lep trenutak. Koračati ispred svojih drugara sa zastavom bio je poseban osećaj. Noseći zastavu sa svojom drugaricom bio je izvanredan osećaj.
Koji su tvoji dalji planovi za budućnost?
Sledeće takmičenje je Svetsko prvenstvo u Ekvadoru za tri nedelje. Nakon toga imamo Evropsko prvenstvo u Pragu.
