U Medonosnom vrtu u beogradskim Silosima juče je održana promocija knjige „Krugovi Berlina 1936“, koju je priredila bivša olimpijka Tamara Malešev.
Knjiga Tamare Malešev „Krugovi Berlina 1936“ rasvetljava sudbinu atletičara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svečanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera nacističkim pozdravom – dizanjem desne ruke. Autorka je istražila i prikupila relevantne dokaze o tome šta se dešavalo na Igrama u Berlinu, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i ostalih koji su učestvovali na Igrama.
Na promociji ove knjige održanoj u Silosima, autorka je govorila o tome šta ju je inspirisalo da napiše ovo delo, koliko je bilo teško prikupiti relevantne informacije i kakva su bila njena saznanja o atletičarima Kraljevine Jugoslavije pre nego što je počela da piše knjigu. Tamara Malešev je pričala i o tome kako je njeno iskustvo kao olimpijke uticalo na način na koji je pristupila pisanju ove knjige, ali i o tome kakav je bio njen osećaj dok je istraživala priče vezane za Olimpijske igre.
Tamara Malešev bila je član jugoslovenskog nacionalnog atletskog tima i državni rekorder u tri olimpijske discipline. Osvojila je titule šampiona Mediterana i Balkana u skoku udalj, bila četvrta na Svetskom dvoranskom prvenstvu u troskoku i juniorska rekorderka Evrope u skoku uvis.
Devedesetih godina radila je kao radio-reporter novosadskog Pan radija i izveštavala je sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine kao član „bele ekipe“ (nezavisnih olimpijskih učesnika). Zbog sankcija UN koje su uvedene Jugoslaviji, naša zemlja imala je priliku da se takmiči samo u individualnim sportovima bez ijednog državnog obeležja. Malešev se takmičila u skoku udalj, ali se nije kvalifikovala za finale zbog bolne povrede odrazne noge.
Već više od deset godina vodi i uređuje veoma cenjenu i posećenu Fejsbuk stranicu pod naslovom „Atletski savez Jugoslavije“, na kojoj je objavila veliki broj sportskih prića, video-zapisa i drugih zabeleški iz istorije atletike sa prostora bivše Jugoslavije. Danas, živi I radi u SAD.
