Od 2019. godine Peter Brul je na poziciji sportskog direktora Evropskih olimpijskih komiteta. Peter Brul se pridružio EOK-u nakon decenije provedene na poziciji menadžera operacija Igara u Olimpijskom komitetu Finske. Pre ove uloge, Peter je bio generalni sekretar Skijaškog saveza Slovačke i sportski menadžer u Olimpijskom komitetu Slovačke. Ima ogromno znanje i iskustvo kada su u pitanju Olimpijske igre, Olimpijske igre mladih, Evropske igre i Evropski olimpijski festivali mladih. Prisustvovao je na šest Olimpijskih igara i pet Olimpijskih igara mladih kao šef misije ili zamenik šefa misije. Do sada je bio i na 20 EYOF – a, kao i na svim Evropskim igrama koje su održane do sada.
Koje su Vaše glavne odgovornosti kada je reč o organizaciji letnjih i zimskih Evropskih olimpijskih festivala mladih i Evropskih igara? Kao sportski direktor, koliko posla imate sa zainteresovanim stranama, kada je reč o kreiranju sportskih programa, posebno kada se uvode novi sportovi?
Postoji više uloga, jer naravno imamo više partnera tj. aktera. Za početak, naravno, imamo nacionalne olimpijske komitete koji su naši članovi. Naravno, imamo i sportiste koje NOK-ovi dovode na takmičenja. Takođe, imamo i sportske federacije, Evropske ili Međunarodne, u zavisnosti od sporta, da li je letnji ili zimski. Ako govorimo o sportskom programu, naravno, on se odobrava od strane našeg Izvršnog odbora. Ali da, imam veliku ulogu u kreiranju sportskog programa, zajedno sa svim akterima. Ako govorimo o različitim sportovima, imamo da kažemo izazove, jer sportovi su veoma različiti, kao i federacije, jer imaju različite ciljeve. Trudimo se da imamo kontinuitet, ali i da uključimo nove sportove. Pored toga, trudimo se i da povežemo naše događaje. Želimo da imamo iste sportove na Evropskom olimpijskom festivalu mladih i na Evropskim igrama. Za Evropske igre, naš glavni prioritet su kvalifikacije za Olimpijske igre, jer su Evropske igre godinu dana ranije. Kao glavni kriterijum, ali ne i jedini, obaziremo se na sportove koji će obezbediti direktne kvalifikacije ili one koje su vezane za Olimpijsku rang listu. Verujem da su Evropske igre veoma značajne, već od prethodnih koje su bile u Krakovu i Malopolskoj, u poređenju sa prvim koje su bile u Bakuu 2015. godine, pa naredne u Minsku 2019. godine, Krakov je imao najveći broj kvota. Direktan broj kvota je bio 116 ili 118 za Olimpijske igre u Parizu, u mnogo sportova. Imali smo najbolje sportiste Evrope, i jako veliki broj sportista osvojio je medalje u Parizu, a kvalifikovao se kroz Evropske igre u Krakovu. Na primer, na Evropskim igrama održan je olimpijski kvalifikacioni turnir u ragbiju 7, a pobednici u muškoj i ženskoj konkurenciji direktno su se plasirali u Pariz. U boksu, 44 kvote su dodeljene za Pariz. To su samo neki od važnih sportova kada su u pitanju olimpijske kvalifikacije. Trudimo se da povećamo ovaj broj za sledeće izdanje koje će biti u Istanbulu 2027. godine.
Pored olimpijskih sportova, na programu Evropskih igara, nalaze se i sportovi koji nisu olimpijski. Da li je ovo takmičenje prilika za njih da se pokažu i istaknu?
Naravno, to je prilika za te sportove, ali istovremeno, moramo da znamo da postoji maksimalan broj sportista koje organizatori mogu da imaju na takmičenju. Ne možemo da budemo veći od Olimpijskih igara, jer onda to nije održivo i ne bismo našli domaćina za toliko takmičenje. Moramo da gledamo ka prioritetima, a to su olimpijski sportovi. Ako ima prostora za sportove koji nisu olimpijski, za novi sport, koji potencijalno može da bude uključen u program na sledećim Olimpijskim igrama, zašto da ne. Takođe, ako je zemlja domaćin zainteresovana, i ako postoji neka kultura i istorija tog sporta u zemlji, uvek možemo da pričamo i o sportovima koji nisu olimpijski. Ali, olimpijski sportovi su naš prioritet.
Evropske igre u Istanbulu su 2027. godine. U ovom trenutku, kako Vam se čini napredak, kada je u pitanju organizacija ovog takmičenja?
Mislim da smo na dobrom putu. Oni su veoma posvećeni i efikasni. Grad ima dosta sportskih objekata koji su veoma dobri za takmičenje. Istanbul kao grad ima dobre konekcije, za verovatno svaki grad u Evropi. Za nacionalne olimpijske komitete, ali i za sportiste lakše je da dođu na takmičenje. Trebalo bi da imamo finalni sportski program do leta. Spremni smo! Sa skoro 99% federacija spremni smo da potpišemo ugovore. Tako da, mislim da smo na dobrom putu. Verujem da će one biti bolje i od prethodnih, sa više olimpijskih kvalifikacija, sa više vrhunskih sportista, i sa veoma zanimljivim takmičenjima.
Ovog leta održaće se Evropski olimpijski festival mladih u Skoplju. Na koji način se pripremate za ovo takmičenje, i kako radite na tome da ovaj događaj za mlade sportiste ostane konkurentan?
Mnogi sportisti, čak i osvajači zlatnih medalja sa prethodnih EYOF – a, ima na desetine njih koji su kasnije osvojili zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Ako pogledate u istoriju EYOF – a, vi ćete pronaći veliki broj vrhunskih sportista, za koje je jedan od koraka napred ka vrhunskom sportisti, možda baš EYOF bio motivacija. Mi to vidimo, kao i nacionalni olimpijski komiteti kada pričamo sa njima. Najbolji, zapravo jedini multi-sportski događaj u Evropi. Kada uporedimo sa Olimpijskim igrama mladih, EYOF je na svake dve godine i može da dosegne više sportista. To je veoma važan događaj za nas, ali i za veliki broj Evropskih federacija. Uvek imamo više sportova koji žele da budu na programu, ali to ne možemo uvek da prihvatimo, jer moramo da imamo ograničenja za EYOF – e, da ne postanu preveliki, jer je to finansijski jako teško za nacionalne olimpijske komitete. Sa druge strane, srećni smo, jer su gradovi zainteresovani da budu domaćini. Za godine koje dolaze, sledeća izdanja 2027. godine, zimski EYOF će biti u Rumuniji, a letnji u Italiji. Što se tiče 2029. godine, imamo potvrđene domaćine, za zimsko izdanje to je Češka, a za letnje Belgija. Čak znamo da će letnji EYOF 2031. godine biti u Letoniji. Imamo gradove i regione koji čekaju da organizuju Evropski olimpijski festival mladih i mislim da je to dobar znak.
Imamo sportove koji su deo svakog EYOF-a, ali dolazi i do izmena na programu. Kako se određuje sportski program?
Drugačije je, kada je u pitanju letnji i zimski program. Zimski sportski program je uglavnom isti, dođe do male promene kod nekih sportova. Na primer, ski skokovi, ako zemlja domaćin nema skakaonicu, naravno, nećemo ih primorati da je naprave. Imamo biatlon, različite discipline skijanja, klizačke sportove, hokej na ledu, oni su uvek na programu. Kada je u pitanju letnje izdanje, naravno imamo više letnjih sportova, i više je mogućnosti i onda dajemo šansu organizatorima, tačnije organizacionom komitetu i nacionalnom olimpijskom komitetu zemlje domaćina, da izraze svoje želje, možda da predstave nove sportove koji su tradicija u toj zemlji. Ali, atletika, plivanje i sportska gimnastika su u osnovi. Oni moraju biti na programu, jer sa ovim sportovima dosežemo većinu naših članova. Male zemlje koje se takmiče, možda nemaju nikog, osim atletike i plivanja. Zaista želimo da damo priliku, jer oni imaju najviše sportista na programu. Uvek nam trebaju i timski sportovi! Uglavnom imamo odbojku, rukomet i košarku. Oni su uglavnom glavni timski sportovi koji su na programu. Najboljih sedam timova Evrope kao i domaćin se takmiče, a turnir je zaista visokog kvaliteta. Imaćemo streljaštvo i kanu slalom jer postoji prostor za to. Kada je u pitanju streljaštvo imamo veoma dobru saradnjiu sa Evropskom streljačkom federacijom. Kao primer, postoji dogovor da pobednik, najbolji dečak i devojčica, dobijau poziv za učešće sa imenom za sledeće Evropske igre. Tako da, naši najbolji sportisti u Skoplju, u streljaštvu imaće dodatnu motivaciju za naredne dve godine, jer znaju da mogu da se takmiče na Evropskim igrama. Isto je i u badmintonu, i to smo već imali tokom prethodnog izdanja Evropskih igara u Krakovu, gde je pobednica u badmintonu, Hrabačka iz Banske Bistrice, kvalifikovala se za Poljsku, i zapravo je bila veoma dobra tamo. To su veze koje pokušavamo da uspostavimo između EYOF – a i Evropskih igara.
Kako motivisati mlade sportiste da ostanu u sportu, posebno sada, u digitalnoj eri?
Teško je, to je istina, i mi zapravo nemamo direktan kontakt sa mladim sportistima u svakoj zemlji. To je više uloga nacionalnih olimpijskih komiteta ili različitih sportskih tela u svakoj zemlji, ali mi možemo da pružimo podršku ukoliko nas NOK kontaktira ili preko Olimpijske Solidarnosti, koja služi i kao sport za sve mlade. Postoji mnogo projekata koji mogu biti sprovedeni, i biti dobri za zemlju ali i za mlade ljude, mlade sportiste. Posebno događaji poput EYOF – a, koji nisu samo za sportiste koji se takmiče, već i za decu grada domaćina koji mogu da probaju neke nove sportove, i da vide mlade sportiste koji se takmiče. Možda da pronađu novi hobi, ili karijeru, možda neko od njih postane budući sportista ili olimpijac, samo zato što su videli nekoga da se takmiči u njihovom gradu. EYOF je takođe veliko nasleđe i za organizatore, za mlade sportiste, ali i za sportske klubove u gradu. Na primer, sportski objekti će biti unapređeni. Da, EYOF istovremeno je za vreme takmičenja, za sportiste, ali nakon takmičenja, to je nasleđe koje je veoma važno za državu i grad.
Ovog leta, očekuje nas Evropski olimpijski festival mladih u Skoplju, koji je na programu za tri meseca. Kako teku pripreme za ovaj događaj?
Tako je, uskoro je letnji EYOF. Imamo puno izazova, ali dajemo sve od sebe da podržimo organizatore u Severnoj Makedoniji. Možda nije tipična zemlja koja organizuje velike sportske događaje tako da, postoji dosta izazova. Postoje sportovi koji su zastupljeni u svakoj zemlji, pa imamo sportove koji se treniraju u nekoj zemlji i sportove kojima se verovatno niko ne bavi. I onda morate da dobijete, dodatnu eksternu podršku. To upravo Evropski olimpijski komiteti sada rade zajedno sa organizatorima, da dovedu iskusne ljude, i da EYOF u Severnoj Makedoniji bude uspešan događaj.
Evropski olimpijski komiteti i Olimpijski komitet Srbije imaju veoma dobru saradnju u različitim oblastima rada. Projekat razvoja EOK Strateške Agende 2030 predvodi upravo generalni sekretar OKS, Đorđe Višacki. Koliko je ovaj projekat važan za EOK?
Strateška agenda je nešto što svaka organizacija treba da ima, kao i EOK. Ne možete da se razvijate i da budete bolji, osim ako nemate viziju i planove za budućnost. Smatram da je to veoma važan dokument. Tim i Đorđe su odradili veoma dobar posao, posebno intervjuisaći sve NOK – ove na različitim niovima sa različitim temama. Mislim da je dosta korisnih informacija prikupljeno. Nadam se da će EOK, nacionalni olimpijski komiteti i sportisti kroz NOK – ove profitirati od ovog rada.
Koliko je značajna stručnost tima Olimpijskog komiteta Srbije u pružanju podrške u razvoju projekata i takmičenja Evropskih olimpijskih komiteta?
Smatram to veoma dragocenim. Izvršni direktor Olimpijskog komiteta Srbije, Damir Štajner, član je EOK – ove komisije za EYOF. Takođe, postoji i Komisija za koordinaciju različitih EYOF – a, sastavljena od članova EOK komisija. Damir nam je pomagao na EYOF – u u Bakurijaniju, kao i u Tbilisiju tokom turnira u hokeju na ledu, i bio nam je od velike pomoći. On je i pre bio član koorinacionih Komisija za EYOF – e, i nadamo se da će nastaviti da bude deo Komsije, i da možemo da iskoristimo njegov dragocen rad. Pored toga, imate i Natašu Janković, koja je lider programa Evropski Olimpijski Mladi Ambasadori koji se organizuje zajedno uz EYOF. To je odličan program zahvaljujući kojem smo u mogućnosti da pružimo sportistima koji se takmiče na EYOF – u nešto više od samog takmičenja, jer nije reč samo o sportu, već i o mnogim drugim stvarima, kao što je povezivanje sportista, i da ih naučite više o stvarima o kojima nisu mislili, ali kojih će se sećati posle EYOF – a. Mi vidimo ovaj program kao veoma značajan i drago nam je da NOK – ovi uzimaju učeššće i biraju svoje ambasadore i šalju ih na EYOF – e. I nadamo se da će se nastaviti u budućnosti. Za male NOK – ove može biti nezgodno. Možda, imaju problem, čak i da nađu jednog sportistu. Zato, može biti teško da nađu i ambasadora, jer ne misle na to, da nađu pravu osobu za to. Nekada nije reč samo o kvantitetu.
Koji su naredni ciljevi i koraci Evropskih olimpijskih komiteta?
Imamo novi Izvršni komitet. Neki članovi su iz prethodnog, ali imamo i nove članove. Mislim da imamo veoma dobar Izvršni odbor i novog generalnog sekretara, kao i relativno novog izvršnog direktora koji je tu oko pola godine. Meni je teško da kažem, koji su nam naredni ciljevi, mislim da će novi Izvršni odbor pod vođstvom našeg predsednika postaviti ciljeve. Ja sam tu doprinesem ostvarivanju tih ciljeva.
