Koliko su moskovske olimpijske igre bile manifestacija dometa realsocijalizma, toliko su Igre u Los Anđelesu bile demonstracija moći, bogatstva i preduzimljivosti kapitalističkog sistema. Bile su to prve Igre privatno finansirane i finansijski uspešne! Tridesetak sponzora je uložilo preko 500, ABC platio 225 miliona dolara za TV prava; kompanije su se utrkivale da kupe oglasni prostor, posebno na ulaznicama i blizina Holivuda je ostavila teag. Na otvaranju je blistao Lionel Riči, praćen stotinama pijanista!
Vrhunski sport i šou biznis su se našli rame uz rame, bilo je blistavo uprkos bojkotu Sovjetskog Saveza i tadašnjih satelita najprostranije zemlje sveta. Igre su zakoračile u ozbiljnu komercijalizaciju i dostigle dimenzije od kojih strepi svaki organizator, preteći da postanu preglomazne.
Blago strunjače
Bili su to veliki dani našeg rvanja, na strunjači je osvojeno pet trofeja! Najviše je obradovao Vlado Lisjak, vešti borac iz Petrinje, u finalu je zbrisao svetskog šampiona lake kategorije Finca Sipilu za samo 57 sekundi! Tukao je prethodno sve rivale, mada mu je pobeda nad Rumunom Negrisanuom priznate tek usvajanjem žalbe našeg stručnog tima…
Refik Memišević je imao neobičan put do srebrnog trofeja, izgubio je na startu od Amerikanca Blatnika diskvalifikacijom zbog pasivnosti… Onda je u konkurenciji kolosa težih od 130 kilograma tri puta pobeđivao zahvaljujući dikvalifikaciji rivala Japanca Andoa, Grka Poliklidisa i Rumuna Dolipišija!?
Na kraju, stigao je i do srebra zahvaljujući diskvalifikaciji Šveđanina Johansona, ali zbog – dopinga! Žalio se na ishranu, kako je govorio „zbog plastičnog ukusa“ i prehranjivao salamom ponetom iz otadžbine.
Bronzu je u teškoj kategoriji osvojio Jožef Tertei, iskusan borac, dvostruki vicešampion sveta, kasnije i prvak Evrope. Zanmljivo je njegovo objašnjenje oscilacija naših rvača tokom turnira, primpremani su u simuliranim klimatskim uslovima Kalifornije, pri čemu je zaboravljena činjanica da u svim dvoranama besprekorno hladi erkondišn!?
Šaban Trstena, učenik Nace Naceva je blistao među „slobodnjacima“ lakšim od 52 kilograma, pre finala je nanizao pet pobeda, tri tušem.
Nije rvao u finalu, Korejac Kim Jung Kju teško povređen u polufinalu, nije mogao na strunjaču… Trstena je inače prethodno savladao i olimpijskog šampiona, Japanca Takedu. Visoku klasu potvrdio je četiri godine kasnije u Seulu, poražen je u finalu od Japanca Satao… Rvao je teško povređen u polufinalnom meču protiv Torguzova i nije prihvatio savet lekara da preda finalnu bordu. Njegovo shvatanje olimpizma i sporta ga je vodilo u unapred izgubljenu borbu.
Potvrdio je klasu još jedan rvač slobodnog stila. Kao i u Moskvi stigao je do bronzane medalje Šaban Seidi, hendikepiran teškom povredom ligamenata, nije mogao više…
Čudo u ringu
Bokseri takođe, su složili lep komplet! Zlato Josipovića, srebro Redžepovskog i bronze Puzovića i Salihua.
Najvredniji trofej osvojio je Banjalučanin Ante Josipović, zahvaljujući neopreznosti kasnijeg kralja profi teškaša Ivandera Holifilda i sudijskoj odlučnosti Grigorija Novičića. Bez oklevanja je diskvalifikovao Holifilda kad je posle udarca gonga sravnio Novozelanđanina Berija i tako Josipović nije imao protivnika u finalu. Na ceremoniji dodele medalja ponosno je mahao trobojkom…
Amerikanci su uzalud protestovali, Beri razvaljen nokautom nije bio za ring, dok je komentarišući čudan trijumf Josipović bio je uverenja da bi tukao Holifilda da su kojim slučajem ukrstili rukavice!
Amerikanci su, za uzvrat odredili sudbinu i plasman naših osvajača medalja,Redžepovskog je u finalu tukao Mek Kvori, dok su u polufinalu položili oružje Puzović i Salihu. Prvoga je, u poluvelteru, savladao Pejdž, dok Salihu nije bio dorastao Tajrelu Bigsu u konkurenciji superteškaša.
Naši borci su dakle, gurali sve do američkih fajtera…
Plavo – boja Igara
Olimpijske igre na obalama Kalifornije pamti jugoslovenski sport kao najplodonosniju, osvojeno je 18 medalja, sedam zlatnih, četiri srebrna, sedam bronzanih odličja. Naravno, kao i uvek prednjačile su selekcije u igrama loptom. Pozlatili su se po drugi put vaterpolisti i rukometaši, prvi put blistale su na vrhu piramide i rukometašice.
Kolekciju su upotpunili košarkaši za njihovu tradicionalnu snagu prosečnom brzinom i fudbaleri, koji su takođe mogli više od osvajanja bronzane medalje.
Gubili su vaterpolisti u presudnom meču od Amerikanaca sa 5:2 i uspeli u fenomenalnoj završnici da izbore zlata vredan remi – 5:5! Bio je to trijumf novopečenog selektora Ratka Rudića i družine iza koje je bilo samo 45 zajedničkog rada!
Trijumf je bio deo sastava: Milorad Krivokapić, Denis Lušić, Zoran Petrović, Božo Vuletić, Veselin Đuho, Zoran Roje, Milivoje Bebić, Perica Bukić, Goran Sukno, Tomislav Paškvalin, Igor Milanović, Dragan Andrić, Andrija Popović…
Šest pobeda su plavi delfini nanizali pre zlatnog remija – Kanada 13:4, Kina 12:7, Holandija 9:5 u kvalifikacijama i u finalnoj grupi: Australija 9:6, SR Nemačka 10:9 i Španija 14:8.
Rukometaši su za razliku od vaterplista ključan remi za konačan trijumf ostvarili su na startu! Gubili su nekoliko minuta pre kraja od Islandskih „ribara“ sa 22:17 i onda nanizali pet golova, ne primivši ni jedan! Posle uvodnih 22:22, sve je išlo kako treba – Japan 32:15, Alžir 25:10, Rumunija 19:18, SR Nemačka 18:17.
Meč za zlato bio je rešen aerijom tačnih udaraca Elezovića, Vukovića i Kaline i vođstvom od 18:15. Naslednike minhenskih „zlatnih momaka“ vodili su Štenclovi učenici Branislav Pokrajac i Zoran Živković. Bio je to moćan sastav: Mirko Bašić, Zlatan Arnautović, Roland Pušnik, Momir Rnić, Veselin Vuković, Milan Kalina, Jovica Elezović, Zdravko Zovko, Branko Štrbac, Pavle Jurina, Veselin Vujović, Slobodan Kuzmanovski, Dragan Mladenović, Zdravko Rađenović, Mile Isaković.
Jasna Ptujec, Slavca Đukić, Dragica Đurić, Mirjana Ognjenović, Zorica Pavićević, Ljubinka Janković, Svetlana Atanasovska, Svetlana Kitić, Alenka Cuderman, Svetlana Mugoša, Mirjana Đurica, Biserka Višnjić, Jasna Merdan, Ljiljana Mugoša, Emilija Erčić – sa takvim ansamblom Josip Samardžija i njegov pomoćnik Dušan Popmihajlov nisu imali nikakvih problema u planiranoj šetnji do titule olimpijskih pobednica!
Osim male nervoze na startu i tesnih 20:19 protiv Nemica, sve je išlo kao po loju: Austrija 30:15, SAD 33:20, Južna Koreja 29:23 i Kina 31:25!
Jasna Merdan je bila prvi strelac turnira sa 47 pogodaka, i dan – danas je rekorder po broju postignutih golova na jednoj utakmici – 17 protiv Amerikanki.
Repriza 1936
Nedostajalo je samo dve godine do pola veka od podviga Džesi Ovensa 1936. godine u Berlinu…
Karl Luis je reprizirao seriju legendarnog prethodnika, četiri zlatne medalje – 100 metara u vremenu 9,99, trijumfi u skoku u dalj, na 200 i u štafeti 4×100 metara!
Bajno, ali Karl je i kasnije osvajao zlatne, za razliku od Džesija, ideala olimpizma, za njim su ostale priče o – hormonu ljudskog rasta!
(tekst iz sportskog magazina „Tempo“)
