Olimpijski turnir u odbojci u Sidneju bio je na pomolu. Pripreme „plavih” su bile iscrpljujuće i trajale su skoro tri meseca. Selektor Zoran Gajić nije želeo ni u jednom trenutku da kalkuliše i tražio je ozbiljnost na najvišem nivou u trenažnom procesu. Nikola Grbić i drugovi su, čini se, trenirali danonoćno.
Bilo je dogovoreno da se put Australije krene dve sedmice ranije, kako bi se ekipa adaptirala i odigrala dodatni kontrolni meč. Sećajući se te divne 2000. godine, Vasa Mijić, libero selekcije Jugoslavije, ističe da su im ostali sportisti iz delegacije naše zemlje stalno govorili kako neprestano treniraju. Bez pauze.
– Selektor Gajić je želeo da tempira formu i nakon dva poraza od Rusije i Italije, stvari su počele da se kreću drugačijim tokom. Turnir je odmicao i ekipa je osećala sav benefit jakih i dugih priprema. Osećali smo se superiornije u odnosu na protivnike i teren je bio jedino merilo za potencijal i snagu koju imamo. Četvrtfinale nam je bilo izuzetno teško jer je Holandija bila favorit za osvajanje prvenstva. Ta ekipa je harala odbojkaškom scenom poslednjih nekoliko godina. Uspeli smo da pobedimo i prođemo dalje – rekao je Mijić.
On se setio zanimljivog detalja, koji je u isto vreme bio i stresan i povoljan za jugoslovenski tim. Naime, pred početak takmičenja retko ko je razmišljao o eventualnom finalu i praktično, niko nije verovao da će zaista biti osvojeno zlato. Zbog toga je osoba koja je bila zadužena za organizovanje putovanja iz Olimpijskog komiteta rezervisala karte za povratak u Jugoslaviju na dan finalne utakmice, u večernjim satima.
Kada se primakla polufinalna utakmica, razmišljalo se kako će se stići na avion i da li je potrebno polazak odložiti. S obzirom da su tamo boravili mesec dana i da su nosili mnogo stvari, dan ranije je poslata većina kofera, kako se ne bi čekao poslednji čas.
Ali… Izabranici Zorana Gajića su imali drugačiji plan. U polufinalu je Italija savladana sa maksimalnim rezultatom i zakazano je veliko finale sa Rusijom.
– Umesto o finalu, razmišljalo se o povratku i kako spakovati sve stvari. Uz sve detaljne i iscrpne analize protivnika, treninga i pripreme pred finale, organizuje se povratak kući neposredno nakon završetak meča: dodela medalja i brzo spremanje, tuširanje i ulazak u autobus do aerodroma. Taj momenat nam je odvukao misli i donekle psihički rasteretio pred odlučujuću utakmicu, jer je to bila još jedna aktivnost kojom smo bili zaokupljeni.
Finale je donelo spektakularnu igru i maestralnu partiju reprezentacije Jugoslavije. Ivan Miljković je držao pečat za overu u poslednjem poenu i napadu – najbolja odbojka igra se u Jugoslaviji! Dok se trobojka vijorila pod svodovima arene, uzdignite glave i poslednji put na ovom takmičenju, hrabra „plava četa” je ponosno pevala „Hej Sloveni”!
