Voleo bih da ciljeve ostvarim već naredne godine u Tokiju – rekao je mladi kajakaš za „Blic”.
Za razliku od ostalih mladih ljudi koji imaju vremena da izlaze i zabavljaju se, sportisti su često lišeni tih malih zadovoljstava koja čine odrastanje. Odmalena su naučeni na disciplinu, rad, svakodnevne treninge… Naravno da posvećenost donosi rezultate i nagrade. Strahinja Stefanović, kajakaš Srbije, ima samo 22 godine i već je svetski vicešampion u disciplini 200 metara u jednosedu. I ne samo to, on je na već pomenutom Svetskom prvenstvu, na kojem je osvojio odličje, čekirao i kartu za Tokio na Olimpijske igre koje će se održati narednog leta.
Biće to moje prve Olimpijske igre i veoma im se radujem – počeo je priču za „Blic” Strahinja Stefanović.
Kajakom je počeo da se bavi sa 11 godina.
Prvo sam trenirao fudbal jer mi je to bilo zanimljivo, a onda me je stariji brat odveo na kajak. Prilično dobro sam se snašao, čim sam seo u čamac, znao sam da veslam, kao da sam bio rođen u njemu. Trebalo je izabrati između fudbala i kajaka, pa sam se tako na jednoj fudbalskoj utakmici iznervirao na trenera, što je bio glavni okidač da prelomim i da se odlučim za kajak – istakao je kroz osmeh Stefanović.
I nije pogrešio.
Zasad se čini da nisam pogrešio. Mada ja mislim da za sve čime se baviš moraš da se potrudiš, da budeš radan i vredan. Istina, bilo je velikih odricanja, ali ja sam verovao sve vreme u sebe. Odlučio sam da uživam na ovom kajakaškom putu i dobro mi ide.
Iako su Olimpijske igre odložene za naredno leto zbog pandemije virusa korona, Stefanović priznaje da se nije mnogo razočarao.
U početku sam malo bio neraspoložen, ali kasnije sam shvatio da tako mora. Zdravlje je najpreče, a takmičenja će još biti. Radujem se unapred Tokiju i nadam se da će sve biti kako treba. Bitno je da svi ostanemo zdravi, da se čuvamo, pa se nadam da ćemo se narednog leta svi zajedno radovati uspesima.
Priznao je da je plasmanom u Tokio jedan san već ostvario, ali…
Sama činjenica da sam uspeo da obezbedim mesto u olimpijskom timu Srbije meni dosta znači. Od kada sam počeo da se bavim kajakom, san mi je da svoju zemlju predstavljam na najvećoj sportskoj smotri na svetu. Naravno, ne želim da na Igrama budem samo učesnik. Želja mi je da osvojim olimpijsku medalju.
Zastao je na trenutak, pa je u dahu dodao:
Kako bi bilo sjajno kada bih uspeo da osvojim medalju! Treniraću i daću sve od sebe da tako bude. Mlad sam, nadam se da ću se predstaviti u najboljem mogućem svetlu. Nadam se i da ću tada uspeti da veslam u punoj formi. Neću ništa da obećavam, ali voleo bih da se popnem na postolje u Tokiju.
Zasad je još uvek nepoznato da li će se kajakaška takmičenja nastaviti u 2020. zbog virusa Covid-19.
Mi smo na početku svega ovoga u martu bili u Turskoj, pa smo se vratili u Srbiju i bili u karantinu 28 dana. Trenirali smo kod kuće koliko smo mogli. Trebalo bi da imamo jedno izbijanje za mesec dana, ali stvarno ne znam šta će sve biti. Ne možemo da planiramo ništa. Od danas do sutra gledamo kako da treniramo, a za planove u ovakvoj situaciji, trenutno nema mesta – zaključio je Stefanović.
