Svoje početke dizanje tegova beleži u dalekoj istoriji, a na programu Igara je od Atine 1896. godine i neizostavni su deo svih Igara osim (1900, 1908 i 1912.) . Na prvim igrama, na takmičenju u dizanju tegova, učestvovalo je 8 takmičara iz 5 zemalja.
Svoje početke dizanje tegova beleži u dalekoj istoriji, a na programu Igara je od Atine 1896. godine i neizostavni su deo svih Igara osim (1900, 1908 i 1912.) . Na prvim igrama, na takmičenju u dizanju tegova, učestvovalo je 8 takmičara iz 5 zemalja.
Kao način da se izmeri snaga, dizanje tegova je zabeleženo još u drevnom Egiptu i staroj Grčkoj. Razvilo su kao sport na međunarodnoj sceni u 19. veku i bio jedan od malobrojnih sportova na I Igrama modernog doba.
U prvoj polovini 20. veka su Austrija, Nemačka i Francuska bile najuspešnije nacije na međunarodnim takmičenjima, kada primat preuzimaju takmičari iz SSSR-a i nepobedivi su sve do ‘90-ih godina prošlog veka, kada tron preuzimaju takmičari iz Kine, Turske, Grčke i Irana. Među ženama su od prvih takmičenja najviše najsjajnijih odličja ponele kineskinje.
Vremenom se broj disciplina menjao i do 2000. je došao do 15 težinskih kategorija (8 u muškoj i 7 u ženskoj konkurenciji) koliko ih je na programu i danas. Najveći broj učešća na Igrama u dizanju tegova su imali nemac Roni Veler i mađar Imre Foldi, koji su učestvovali po 5 puta, dok su najveći broj zlatnih medalja (po tri) osvojili predstavnici Turske Naim Sulejmani i Halil Mutlu i grci Piros Dimis i Kaki Kakiasvilis.
Prve žene su na olimpijska borilišta izašle 2000. godine u Sidneju. Najuspešnije do danas su kineskinje Čen Jankin i Liu Čunghong – po dve zlatne medalje.
Smatra se da je I Svetsko prvenstvo za muškarce održano u Londonu 1891. godine, a za žene 1987. godine u Dejton Biču. Prvo evropsko prvenstvo je održano 1896. godine u Roterdamu.
Zanimljivi rekordi:
Amerikanac Adam Corcoran je 04. oktobra 1873. godine, teg težine 5,44 kg potiskivao desnom rukom 14000 puta. Kanadanin Louis Cyr (1863-1912) je 18. januara 1892. godine, je teg težine 247 kg odigao iznad tla malim prstom. Uspeo je da nekoliko santimetara od zemlje podigne obema rukama 862.2 kg, jednom rukom 448,6 kg, a jednim prstom 252,3 kg.
Krajem prošlog veka, Maks Dautejdž je postigao sledeće rekorde: za 1 sat je izveo 2290, za 2 sata 4200, a za 3 sata 6000 čučnjeva; sa 37,5 kg je izveo 300, sa 50,0 kilograma 200, sa 65,0 kilograma 150, sa 70 kg 100, a sa 100 kg je izveo 67 čučnjeva; na jednoj nozi je izveo 103 čučnja, sa 80 kg je izveo 39, a na levoj nozi , a na desnoj 41 čučanj.
Svet je bio zbunjen snagom, a stručnjaci tehnikom koju je demonstrirao najjaci Baskijac Igancio Perurena. Pred 5000 gledalaca, na podijumu na kome se održavalo Evropsko prvenstvo u dizanju tegova, 01. maja 1984. godine u Vitoriji, Ignacio je za 3 minuta, tri puta levom rukom podigao kamen težak 200 kg na rame i posle trećeg podizanja, sa teretom na ramenu, popeo se na takmičarski podijum, rukovao se sa Anatolijom Pisarenkom i spustio kamen. Neposredno pre toga, Perurena je sa obe ruke podigao kamen težak 260 kg tri puta na rame. Ovaj baskijac je poznat po sledećim rekordima: sa obe ruke je četiri puta za pet minuta podigao četvorougaoni kamen iznad glave težak 285 kg; jednom rukom je podigao cilindrični kamen težak 240 kg; za jedan sat i četrdeset sedam minuta je cilindrični kamen težak 200 kg, koristeći samo jednu ruku, podizao 60 puta.
Eksperti ove sportske grane još uvek se nisu usaglasili gde je granica između dizanja tegova kao “manifestacije snage” i dizanja tegova kao sporta. Svi su saglasni da je moderno dizanje tegova nastalo osamdesetih godina XIX veka i da se može govoriti o više od jednog veka istorije dizanja tegova. Počeci dizanja tegova, kao savremene sportske grane, nalaze se u Austriji, Rusiji, Nemackoj i Urugvaju.
