Sankanje je jedan od najstarijih zimskih sportova. Prvi opisi ovog sporta datiraju još iz 16. veka, dok se prva takmičenja pominju tek u 19. veku, kada su britanski turisti počeli da se sankaju niz snegom zavejane puteva u Alpima. Britanski i američki ljubitelji dobre zabave su sagradili prvi tobogan za sankanje u Davosu 1882.
Sankanje je ušlo u porodicu olimpijskih sportova u Sent Moricu 1928. i bio je redovan na programu do 1948. kada je isključen, a ponovo se pojavljuje 2002. godine u Solt Lejk Sitiju. I muškarci i žene se takmiče u individualnim trkama, a staze su iste dužine.
Skeleton je sport na programu zimskih olimpijskih igara u kojem je cilj preći zadanu zaleđenu stazu na propisanim sankama u što kraćem vremenu. Pri vožnji skeletona takmičar na sankama leži na stomaku okrenut glavom ka napred. Ovaj sport se od sankanja razlikuje upravo po položaju tela, jer kod sakanja je položaj nogama prema napred, sedeći ili ležeći na leđima.
Kao jedan od najstarijih sportova tog tipa skeleton je bio dva puta u programu Zimskih olimpijskih igara 1928. i 1948, da bi kasnije bio istisnut od strane popularnijih boba i sankanja. Na ZOI se skeleton vratio u Solt Lejk Sitiju 2002.
Međunarodna bob i sankaška federacija – International Bobsleigh and Skeleton Federation www.fibt.com