Sinhrono plivanje je svoju premijeru na Olimpijskim igrama imalo u Los Anđelesu 1984. godine u solo i duet konkurenciji. Iste discipline su bile i na Igrama 1988, 1992, dok je u Atlaniti 1996. uvedena grupna vežba (8 plivačica). Od 2000. godine na programu su samo ekipna vežba i duet.
Sinhrono plivanje je relativno nova disciplina i ima korene u akarobatici u vodi. Početkom 20. veka australijska plivačica Aneta Kelerman je akrobacijama u vodi na turneji po SAD privukla ogromnu pažnju, neverovatnom brzinom postala veoma popularna – i sport je rođen.
Sport je dalje razvijala Kertin Kurtis, koja je akrobacije u vodi povezala sa muzikom. Njeni učenici su svoju vežbu pod nazivom “Moderne sirene” izveli u okviru programa kojim je obeležena stogodišnjica osnivanja grada 1933/1934, gde ih je voditelj najavio kao “Sinhrono plivanje”. Vrhunac svoje populanosti je sinhrono plivanje doživelo zahvaljujući Ester Vilijams i filmu “Bal na vodi”. Takmičarski nastupi su nastali kada je Ketrin Kurtis definisala prvi set pravila.
Sinhrono plivanje je svoju premijeru na Olimpijskim igrama imalo u Los Anđelesu 1984. godine u solo i duet konkurenciji. Iste discipline su bile i na Igrama 1988, 1992, dok je u Atlaniti 1996. uvedena grupna vežba (8 plivačica). Od 2000. godine na programu su samo ekipna vežba i duet.
Sinhrono plivanje i ritmička gimnastika su jedina dva sporta na olimpijskim igrama koja imaju samo žensku konkurenciju.
