Ovo je jedan od manje poznatih sportova u Srbiji, a glavni razlog tome je i njegova kratka istorija u Srbiji. Softbol postoji od 2005. godine, kada su zaživeli Softbol saveza Srbije i Softbol savez Beograda. Prvi put Srbija je na velikom takmičenju učestvovala na seniorskom Evropskom prvenstvu 2007. godine. Softbol je najrazvijeniji u Americi, Kanadi i Japanu. Igraju ga pretežno žene, a u nekoliko poslednjih godina sve je zastupljeniji i kod muškaraca. U Evropi najjače reprezentacije u većini uzrasnih kategorija su Holandija, Italija, Rusija i Češka.
Softbol se igra u 125 zemalja sveta. Samo u SAD godišnje 26 miliona odraslih, mladih, žena i muškaraca igra softbol. Postoje dve verzije softbola: Sloupič (SLOW PITCH) i Fastpič (FAST PITCH). Fastpič je uobičajeniji, tako da se i kod nas ta verzija najčešće igra. Jedini sport koji su na Olimpijskim igrama igrale samo žene jeste SOFTBOL, pa ga i to čini posebnim. Softbol se igra na skoro svim podlogama, ali je kombinacija trave i šljake najuobičajenija. Igra se na terenu koji se naziva dijamant, a igralište je podeljeno na dva dela: infield i outfield. Infield označuju kućna baza i tri baze.
Udaljenost između baza je 18.46 metara. Ekipa može činiti i 20 igračica, od kojih je u igri njih devet. Na međunarodnim takmičenjima najčešće je za učešće potrebno da tim ima najmanje 12 softbolaša ili softbolašica. Radi promocije softbola često se dozvoljava da se na takmičenjima igra i sa minimum devet softbolaša ili softbolašica. U tom slučaju ako se jedna igračica povredi i ekipa ostane sa osam na terenu, meč se prekida i registruje 7:0 za protivnika. Utakmice seniora traju sedam ininga (izmena) a kod mlađih kategorija pet ininga. Organizatori takmičenja imaju pravo i da vremenski odrede koliko traju mečevi, kod mlađih kategorija minimum sat vremena, kod seniora najmanje sat i petnaest minuta.
U svakom iningu obe ekipe po jedanput udaraju (napadaju) i igraju polje (brane se). Ekipa koja u tih sedam inninga ili vremenski ograničenim minutima osvoji najviše poena pobeđuje. Igračice udaraju po redosledu utvrđenom na početku utakmice. Udarač stoji u batter’s boxu (udaračevo polje), a pitcher (bacač) baca. Postoje dve vrste pitcha: strike (dobar) i ball (loš). Strike je lopta koja je bačena u strajk (strike) zonu, a nije udarena ili ju je udarač promašio ili ju je udario izvan igrališta u faul. Bol (ball) je kad je lopta bačena izvan strajk zone, a igračica na nju nije zamahnula. Kada igračica udari loptu mora trčati prema prvoj bazi. Ako udarač ne udari loptu na treći strajk on je izbačen. Ako je pre trećeg strajka pičer bacio četiri bola udaraču se dodeljuje prva baza. Nakon udarene lopte udarač pokušava napredovati od baze do baze. On može trčati samo ako je lopta udarena u unutar dve faul linije. Bod je osvojen svaki put kad udarač optrči sve četiri baze. Kada igračica optrči sve baze kao rezultat samo jednog, svog, udarca to se popularno naziva “home run”. Ekipa u odbrani prelazi u napad nakon što izbaci 3 udarača. Igračice se izbacuju tako da se udarena lopta ulovi u vazduhu ili se baci na bazu pre nego udarač stigne do nje. Ili, kako smo već rekli nakon trećeg strajka.
U čemu se softbol razlikuje od bejzbola?
Lopta koja se koristi u softbolu je veća, ali ne i mekša kao što bi se dalo zaključiti iz imena. Bejzbol palica je nešto deblja od one za softbol i često je drvena, dok je u softbolu metalna ili aluminijumska. U bejzbolu se pičuje preko ramena, a u softbolu ispod ramena. Softbol igralište je manje i igra se manje ininga. Drugačije je i mesto odakle pičeri bacaju.