Dvojac bez kormilara koji čine Martin Mačković i Miloš Vasić zauzeo je 5. poziciju u “A” finalu trke na 2000 metara Olimpijskih igara. Predstavnici Srbije finalnu trku su izveslali sa vremenom 06:22.34.
Vasić i Mačković su uspeli da ostvare plasman u “A” finale Igara za Srbiju nakon 17 godina čekanja. Prethodno su to uradili Nikola Stojić i Mladen Stegić u Atini 2004. godine.
Svi članovi naše veslačke reprezentacije su imali težak start Olimpijskih igara. Pri dolasku u Tokio Vasić je testiran pozitivno na prisustvo virusa COVID-19, zbog čega je kompletna ekipa bila u karantinu dve nedelje bez ijednog treninga u krucijalnim momentima pred sam početak Igara. Uz naš dvojac, za treninge je bila uskraćena i Jovana Arsić, naša predstavnica u skifu.
Jedno je sigurno, naši veslači mogu da se vrate kući uzdignute glave.
– Ovo nije bila najbolja trka. U najgorem momentu se osetilo sve što nas je pratilo. Izolacija, karantin… Veliki je uspeh ući u finale nakon svega. Između kvalifikacija i polufinala imali smo dužu pauzu, dok to nije bio slučaj između polufinalne i finalne trke. Falilo nam je svežine. Treba biti realan, ostaje velika žal za medaljom, jer smo pokazali da imamo kvalitet. Sport je nekada surov, moramo da se izdignemo iznad situacije i nastavimo dalje. Zahvalio bih se predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije Božidaru Maljkoviću, ministru Vanji Udovičiću i generalnom sekretaru OKS Đorđu Višackom na pomoći koja nam je pružena prilikom priprema za Igre. Kada smo u decembru počeli da radimo sa trenerom Stojićem, podigli smo kvalitet nastupa kao i ambicije. Pariz je blizu, za tri godine, i to je naš sledeći cilj – rekao je Miloš Vasić nakon završene finalne trke.
Martin Mačković je istakao da je naš dvojac predano radio pred Igre i da je rasplet situacije pri dolasku u Tokio sigurno uticao na rezultat.
– Svakog dana smo radili predano, budili se sa istim ciljem na pameti, davali smo sve od sebe. Prošli smo kroz težak period na samom početku Igara, sve je to uticalo na nas. Ne smemo biti nezadovoljni 5. mestom, ali ostaje žal nakon svega – emotivan je bio Mačković.
