Igre su održane pod senkom narastajućeg nacizma koji je svetu želeo da pokaže superiornost arijevske rase, a pokušaji da se igre oduzmu Nemačkoj nisu uspeli.
Prvi put olimpijski plamen zapaljen u drevnoj Olimpiji prenet je štafetnim trčanjem bakljom do Olimpijskog stadiona gde je prvi put goreo od svečanog otvaranja Igara do njihovog zatvaranja.
Na programu našla su se dva nova sporta – rukomet (na predlog zemlje domaćina) i košarka, oba samo za muškarce. Igran je veliki rukomet na terenu veličine fudbalskog sa po 11 igrača u svakom timu a trijumfovao je domaćin Nemačka. Košarka se igrala na otvorenom, na zemljanim teniskim terenima a pobedila je ekipa postojbine košarke SAD (na četiri utakmice postigli 152 koša, a primili 69).
Jugoslavija učestvuje sa 86 sportista u 11 sportova, a jedinu medalju osvojio je gimnastičar Leon Štukelj.
SPORTOVI (19)
- Akvatika 1
- Atletika
- Biciklizam
- Boks
- Veslanje
- Gimnastika
- Dizanje tegova
- Jedrenje
- Kajak i kanu
- Konjički sport
- Košarka
- Mačevanje
- Moderni petoboj
- Polo 2
- Rukomet 2
- Rvanje
- Streljaštvo
- Fudbal
- Hokej
Igre otvorio: nemački kancelar Adolf Hitler.
Olimpijski plamen: Fric Šilgen (atletika).
Olimpijska zakletva: Rudolf Ismair (dizanje tegova).
Medalje osvojile: 32 zemlje.
Bilans medalja: 1. Nemačka 89 (33, 26, 30).
Najuspešniji takmičar: Džesi Ovens (SAD), četiri zlatne medalje (100, 200 i 4 X 100 m i skok udalj)
Rezultati Jugoslavija – Berlin 1936
Jugoslavija na Igrama u Berlinu učestvuje sa 86 sportista u 12 sportova: atletici, biciklizmu, vaterpolu, gimnastici, veslanju, gimnastici, jedrenju, kajaku i kanuu, mačevanju, plivanju, rvanju i skokovima u vodu.
Jedinu medalju osvojio je gimnastičar Leon Štukelj, osvojivši drugo mesto u vežbi na krugovima. U Berlinu Štukelj je završio svoju olimpijsku karijeru sa ukupno šest medalja – tri zlatne, jednom srebrnom i dve bronzane. Taj učinak obezbedio mu je titulu najuspešnijeg olimpijca Jugoslavije svih vremena. Jugoslavija je zauzela 27. mesto među zemljama osvajačima medalja.