Сенку на Игре бацио је терористички напад у којем је живот изгубило 11 израелских спортиста и тренера.

Први пораз од 1932. после 62 победе доживели су амерички кошаркаши. У финалу против СССР на крају имали су предност од једног коша – 50:49. Међутим, пошто је тренер СССР Кондрашин, три секунде пре краја тражио тајм-аут часовник је враћен за три секунде и утакмица настављена. Једешко је је извео аут и дугим додавањем пронашао Александра Белова под кошем Американаца, а он је постигао победоносни кош – 51:50. Американци су узалуд протестовали (њихова званична жалба је одбијена) па су одбили да приме сребрне медаље и тај комплет медаља и данас се чува у једној минхенској банци.

Југославија учествује са 128 спортиста у 15 спортова и осваја 5 медаља – 2 златне, 1 сребрну и 2 бронзане. Рукометаши су постали први олимпијски победници у овом спорту, а Мате Парлов је освојио прво “злато” за наш бокс. Сребрну медаљу освојио је Јосип Чорак, а бронзане Звонимир Вујин и Милан Ненадић.

Игре отворио: председник Густав Хајнеман.
Олимпијски пламен: Гинтер Цан (атлетика).
Олимпијска заклетва: Хајди Шилер (атлетика).
Судијска заклетва: Хајнц Полај (коњички спорт).
Медаље освојило: 48 земаља.
Биланс медаља:
1. СССР 99 (50, 27, 22).