Senku na Igre bacio je teroristički napad u kojem je život izgubilo 11 izraelskih sportista i trenera.
Prvi poraz od 1932. posle 62 pobede doživeli su američki košarkaši. U finalu protiv SSSR na kraju imali su prednost od jednog koša – 50:49. Međutim, pošto je trener SSSR Kondrašin, tri sekunde pre kraja tražio tajm-aut časovnik je vraćen za tri sekunde i utakmica nastavljena. Jedeško je je izveo aut i dugim dodavanjem pronašao Aleksandra Belova pod košem Amerikanaca, a on je postigao pobedonosni koš – 51:50. Amerikanci su uzalud protestovali (njihova zvanična žalba je odbijena) pa su odbili da prime srebrne medalje i taj komplet medalja i danas se čuva u jednoj minhenskoj banci.
Jugoslavija učestvuje sa 128 sportista u 15 sportova i osvaja 5 medalja – 2 zlatne, 1 srebrnu i 2 bronzane. Rukometaši su postali prvi olimpijski pobednici u ovom sportu, a Mate Parlov je osvojio prvo “zlato” za naš boks. Srebrnu medalju osvojio je Josip Čorak, a bronzane Zvonimir Vujin i Milan Nenadić.
Igre otvorio: predsednik Gustav Hajneman.
Olimpijski plamen: Ginter Can (atletika).
Olimpijska zakletva: Hajdi Šiler (atletika).
Sudijska zakletva: Hajnc Polaj (konjički sport).
Medalje osvojilo: 48 zemalja.
Bilans medalja:
1. SSSR 99 (50, 27, 22).