Први масовни бојкот Игара десио се у Монтреалу због учешћа спортиста Новог Зеланда чији су рагбисти гостовали у Јужној Африци, која је у то време била избачена из олимпијске породице због расизма. Игре у Монтреалу напустило је 29 земаља (27 афричких). Ипак међу земље које су учествовале на овим Играма сврстани су Камерун, Египат, Мароко и Тунис, јер су неки спортисти из ових земаља изашли на борилишта пре него што су њихове владе одлучиле да повуку своје спортисте.

Жене се први пут такмиче у кошарци, рукомету и веслању. Ирена Шевинска (Пољска) освојила је седму медаљу на Играма у пет различитих дисциплина, Клаус Дибијаси (Италија) победио је трећи пут узастопно у скоковима са торња, а Виктор Сањејев (СССР) у троскоку.

Југославија учествује са 88 спортиста у 14 спортова и са 8 медаља (2 златне, 3 сребрне, 3 бронзане) заузима 16. место међу земљама освајачима трофеја. Златне медаље освојили су Матија Љубек и Момир Петковић.

Игре отворила: краљица Елизабета II.
Олимпијски пламен: Стефан Префонтен и Сандра Хендерсон (атлетика).
Олимпијска заклетва: Пјер Сен Жан (дизање тегова)
Судијска заклетва: Морис Фаже (атлетика).
Медаље освојила: 41 земља.
Биланс медаља:
1. СССР 125 (49, 41, 35).