Prve Igre održane su kao „Međunarodna zimska sportska nedelja″», a naziv Zimske olimpijske Igre dobile su 1925. na Kongresu MOK u Pragu.
Protivnici organizovanja Igara bile su skandinavske zemlje koje su želele da sačuvaju ekskluzivnost „Nordijskih igara″ (održavale se od 1901), pa je MOK zimske sportove uvodio u program Letnjih igara. Umetničko klizanje debitovalo je u Londonu 1908, a hokej u Antverpenu 1920.
Prvi zimski olimpijski šampion bio je Amerikanac Čarls Džutrou (brzo klizanje, 500 m). Hokejaši Kanade pobedili su u svih pet utakmica sa gol razlikom 110:3.
Jugoslavija učestvuje na Igrama sa četvoricom predstavnika u skijaškom trčanju (kros kantri). Najbolji plasman ostvario je Švigelj 32. mestom na 18 km.
Amerikanac Charles Jewtraw postao je prvi šampion Zimskih igara pobedom na prvom takmičenju, brzom klizanju na 500 m. Izuzetan pojedinac koji se istakao na ovim igrama bio je Finac Clas Thunberg, koji je u pet disciplina u brzom klizanju uzeo pet medalja, uključujući i tri zlatne medalje.
Gradovi protivkandidati: nije ih bilo, odlukom MOK organizator Letnjih igara (Francuska) imala je pravo da organizuje i Zimske igre.
Najuspešniji takmičar: Finac Klas Tunberg (brzo klizanje) sa pet medalja (3, 1, 1)
Sportovi (6)
- Klizanje
- Skijanje
- Hokej
- Bob
- Bijatlon
- Karling
Igre otvorio: podsekretar za fizičko vaspitanje Francuske Gaston Vidal.
Olimpijski plamen: prvi put upaljen 1952.
Olimpijska zakletva: Kamij Mandrijon (skijanje).
Sudijska zakletva: prvi put 1972.
Medalje osvojilo: 10 zemalja.
Bilans medalja: 1. Norveška 16 (4, 7, 5).