U okviru izložbe ,,Olimpijske igre – više od sporta”, komisija ,,Žene i sport” Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije sinoć je u beogradskim Silosima održala panel na temu ,,Šta posle olimpijskog zlata?“. Na panelu je govorila Roksanda Atanasov, trener olimpijske šampionke, karatistkinje Jovane Preković.
Predsednica komisije „Žene i sport“ IO OKS, Milena Reljin-Tatić, poželela je dobrodošlicu svima.
„Veliko nam je zadovoljstvo što je naša divna Roksanda Atanasov pronašla vreme da bude danas ovde sa nama. Ono što je ona kao sportistkinja postigla, mislim da nema potrebe da pričamo, jer je osvojila sve što je mogla. Jedino što nije uspela da osvoji su bile Olimpijske igre. Međutim, na njenu sreću, ali i na našu, to je uspela da uradi kao trener u Tokiju sa svojom takmičarkom, Jovanom Preković. Sada će imati priliku da od Roksande čujemo o putu koji su one prošle do tog olimpijskog zlata“.
Na panelu ,,Šta posle olimpijskog zlata?“, Roksanda Atanasov je govorila o putu do zlata na Olimpijskim igrama u Tokiju, izazovima sa kojima su se susretali i samoprevazilaženju, o formiranju pobedničkog mentaliteta i pozitivnom stavu kao super moći, ali i tome čime se trenutno bavi.
„Deo svojih snova odsanjala sam kao trener, kroz svog takmičara. Ali ne samo to, nego smo uspeli mnogo više od toga, a to je da dosanjamo san svih ljudi koji su se bavili karateom pre, ali i posle nas, budući da karate nije više olimpijski sport. Mojim najvećim rezultatom ne smatram neko svoje sportsko dostignuće, već to što sam uspela da napravim nekoga ko je uspešniji od mene. Veoma sam ponosna na to što je Jovana u olimpijskom ciklusu dva puta bila evropski šampion, dva puta svetski prvak i na kraju olimpijski šampion.
Učinili smo sve da u Tokio odemo pre svega psihološki spremni i odlučni da tu životnu šansu iskoristimo i da se popnemo na pobedničko postolje. Mi smo recept za olimpijskog šampiona skovale same, trenirajući svakodnevno, radeći i razgovarajući ne samo o sportu, već i o životu.
Odlučile smo da sačuvamo taj savršeni osećaj osvajanja olimpijskog zlata, momenat koji je nama najbitniji, i da to ostane netaknuto. Sada radim u klubu koji ima 150 dečaka i devojčica. Posvetila sam se radu sa njima, neke nove Jovane dolaze. Za godinu i po dana rada imamo već tri balkanske šampionke“.
