Dan Olimpijskog komiteta Srbije i Izbor za najuspešnije sportiste, timove i trenere Srbije za 2021. godinu biće održani u nedelju, 26. decembra 2021. godine u 18.00 časova u Domu Narodne skupštine Srbije uz direktan TV prenos na drugom kanalu Radio Televizije Srbije. U susret 28. Danu OKS, posetiocima sajta Olimpijskog komiteta Srbije donosimo podsećanje na prvog osvajača trofeja za najuspešnijeg sportistu u izboru Jugoslovenskog olimpijskog komiteta 1994. godine – strelca, Stevana Pletikosića.
U produžetku možete pročitati intervju koji je Stevan Pletikosić dao 1. novembra 1995. godine za čuveni sportski magazin „Tempo“ i podsetiti se nekih od uspeha koje je ovaj čuveni strelac postigao u svojoj karijeri.
Doneću srebro iz Atlante
Priča o strelcu bez promašaja – Stevan Pletikosić
Stevan Pletikosić jedan je od onih jugoslovenskih sportista o kome uvek ima povoda za pisanje – jer godinama briljira i pleni rezultatima i osvojenim medaljama. Naš povod je ipak svež: na nedavno završenom šampionatu u Cirihu, Stevan Pletikosić je osvojio dve srebrne medalje – pojedinačno i ekipno, u disciplini standardna puška 60 metaka, ležeći stav. „Ubio“ je „samo“ 597 krugova, što je odlično, ali kako je on već postavio svetski rekord sa maksimlano mogućih 600 pogodaka (znači: 60 metaka, sa odstojanja 50 metara, smestio je u „desetku“, odnosno u mali crni kružić prečnika jedan santimetar!), ovaj rezultat je doneo srebrnu medalju, ali ne i oduševljenje. Stevana Pletikosića, uostalom, kao i one koji bolje poznaju njegove rezultate i streljački sport uopšte, ništa više ne može iznenaditi, jer je 23 – godišnji Kragujevčanin već sedam puta obarao svetske rekorde u raznim uzrastima i disciplinama!
Strelci jesu godinama jedni od naših najboljih i najtrofejnijih sportista. Međutim, pisanje o njima nije atraktivno, jer se sve svodi, praktično, na rezultate i osvojene trofeje. Izuzetak nije bio ni ovaj naš razgovor, bez obzira što je Kragujevčanin rečit i prijatan čovek. Nešto zanimljivo ipak smo iskopali: kako se opredelio za ovaj medijski nezanimljiv, malo popularan i uglavnom neplaćen sport?
„Kao i drugde kod nas, tako i u mom Kragujevcu, igra „kauboja i indijanaca“, ili „partizana i Nemaca“ bila je najomiljenija igra dečaka. Pištolje i puške pravili smo od kojekakvih daščurina i odjednom se među nama pojavio „tip“ sa kupljenom kaubojskom vinčesterkom, igračkom ali lepom kao san. Svi smo bili oduševljeni i pitali se kakva li je tek prava puška, kao su igračke tako božanstvene! Odmah je usledilo novo oduševljenje, jer nam je jedan stariji dečak rekao da nas može odvesti na mesto gde ima pravih pušaka, gde se čak njima može i pucati. Svi smo, razumljivo, prihvatili njegov poziv i već sutradan se obreli na gradskom strelištu. Mnogi su pokušali i zauvek otišli, neki su dolazili pa i oni odustali. Ja sam ostao na strelištu do danas…
Tako počinje svoju priču simpatični mladić, koji se od svoje devete godine intenzivno bavi streljaštvom u kragujevačkom klubu Čika Mata. Iako danas nije naš vodeći, Kragujevac je poznati streljački centar, nekad i najveći u zemlji. Od kraja drugog svetskog rata do danas, Kragujevac je dao šest istaknutih reprezentativaca: Ljubišu Petrovića, Slobodana Paunovića, Miluna Milanovića, Zorana Jevremovića, Miroljuba Aćimovića i – Stevana Pletikosića. Ne znamo da li je baš za sve uspehe „krivac“ trener Aleksandar Pauković, ali u slučaju Stevana Pletikosića svakako jeste. Zato ga i pitamo: „Koje su glavne karakteristike njegovog učenika Stevana Pletikosića?“
„Veliki je talenat, brzo uči i upija savete, divan čovek i sjajan takmičar. Treniram ga već 14 godina, vanserijski talenat je potvrdio još u pionirskoj i juniorskoj konkurenciji. Sasvim sam siguran da će bar još 10 godina biti u svestkoj eliti strelaca! Pametan,skroman i lepo vaspitan momak, poželjan je i omiljen u svakom društvu. Na vatrenoj liniji je maksimalno skoncentrisan i psihološki stabilan, najviše pokazuje kad je najpotrebnije, što je dragocenost u svakom sportu, u streljaštvu posebno. Oduševljavao me je uvek, najviše kad se pre izvesnog vremena vratio iz Ciriha. U znak dugogodišnje uspešne saradnje, poklonio mi je obe srebrne medalje! To može samo pravi sportist i veliki čovek…
Stevan Pletikosić nije nezanimljiv sagovornik, naprotiv, ali kako na novinske stupce ne može da se plasira baš sve što je interesantno (već samo što je za sport i sportiste bitno), beležimo činjenice – najznačajnije rezultate šampiona iz Kragujevca.
„Već u 12. godini života sam postao pionirski prvak države u gađanju vazdušnom serijskom puškom. Na Balkanskim igrama u Bukureštu, u svojoj 13. godini, osvojio sam srebrnu i bronzanu medalju u gađanju malokalibarskom puškom, da bih u toj 1986, oborio državni rekord u disciplini olimpijski meč (60 metaka, ležeći stav) i postao seniorski prvak države. Već naredne 1987. na šampionatu države u Osijeku ubio sam 599 od mogućih 600 krugova, u 1988, takođe na šampionatu države u Podgorici, iako još junior, plasirao sam se na drugo mesto (3 x 40 metaka) u seniorskoj konkurenciji.
Prava žetva sjajnih rezultata, rekorda i medalja, počinje 1990. Tada je postigao svoj prvi (od ukupno sedam) svetskih rekorda na Evropskom šampionatu za juniore u Zenici.
„Tada sam malokalibarskim oružjem postigao 596 krugova u olimpijskom meču. Već naredne 1991, taj svetski rekord sam popravio na 598 krugova, na Svetskom kupu u Cirihu. U finalu Svetskog kupa u Minhenu (i to kao junior) postavio sam apsolutni (i večni) svetski rekord sa maksimalnih 600 krugova, u seniorskoj konkurenciji! Za taj podvig nagrađen sam, osim zlatnom medaljom, i specijalnom diplomom Svetske streljačke federacije UIT…
I, za kraj ovog bogatog i prebogatog takmičarskog bilansa:
„U značajnije rezultate spadaju i dve zlatne medalje – ekipno i pojedinačno – sa Evropskog šampionata malokalibarskim oružjem u Bolonji 1991. godine, bronzana medalja sa Olimpijskih igara Barselona 92, srebrna medalja u ekipnoj konkurenciji za juniore na Evropskom šampionatu 1992. u Budimpešti i tri prošlogodišnja uspeha: četvrto mesto na Svetskom kupu u Pekingu, srebrna medalja na Svetkom kupu u Milanu (u trostavu), plus dva druga mesta, kao i prvo mesto na Svetskom kupu u Barseloni (čime sam ispunio normu za učešće na Olimpijskim igrama u Atlanti 96.) i drugo mesto na Svetskom šampionatu u Milanu.
Živim za Olimpijske igre 96. u Atlanti!
To su sjajni rezultati, s kojima je Stevan Pletikosić u 1994, u izboru Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, zvanično proglašen za našeg najsupešnijeg sportistu godine. Na izvestan način, Stevan Pletikosić je i hendikepiran činjenicom što u Kragujevcu nema strelišta za malokalibarsku pušku. Zato duži period u godini provodi u Novom Sadu, gde trenira i studira na Višoj ekonomsko-komercijalnoj školi. Ima problema sa nedostatkom municije i životari zahvaljujući trima malim stipendijama: od Streljačkog saveza Jugoslavije, Resavske banke i grada Kragujevca. Za dosadašnje, velike uspehe, najveću zahvalnost duguje već pomenutom stručnjaku Paukoviću, trenerima iz Novog Sada Lončaru i Juhasu, kao i roditeljima Vladimiru i Nataši koji ga bezrezervno pomažu, i materijalno i moralno. Željno čeka start na Olimpijskim igrama naredne godine u SAD i logično zaključuje:
„Kada sam sa 20 godina u Barseloni osvojio bronzu, zašto sa 24 u Atlanti ne bih mogao da postanem vlasnik bar srebrne medalje?!“
(sportski magazin Tempo, autor Dragan Pejić, 01. novembar 1995. godine)
