U susret EYOF Skoplje 2025: Iz ugla Uroša Đurovića zaduženog za pripremu i realizaciju takmičenja u OKS!
XVIII Letnji evropski olimpijski festival mladih održaće se u Skoplju, u Severnoj Makedoniji, od 20. do 26. jula 2025. godine. Ovo će biti prvi put da Severna Makedonija bude domaćin EYOF – a. Pored Skoplja, takmičenja će biti održana i u Kumanovu, kao i u Osijeku, u Hrvatskoj. Nalazimo se na manje od dve nedelje do početka takmičenja. Tim povodom, donosimo intervju sa Urošem Đurovićem, koji je ispred sektora Sport Olimpijskog komiteta Srbije zadužen za pripremu i realizaciju takmičenja.
U susret još jednom izdanju Evropskog olimpijskog festivala mladih, razgovarali smo sa osobom koja stoji iza detalja nastupa Tima Srbija, Urošem Đurovićem, zaduženim za pripremu i realiazciju takmičenja.
Njegova uloga podrazumeva ne samo preciznu organizaciju i logistiku, već i podršku sportistima tokom takmičenja koje za mnoge predstavlja prvi susret sa olimpijskom scenom. Kroz ovaj intervju, otkrivamo kako izgleda proces priprema, ali i sa kakvim se izazovima suočava tim na putu do velikog sportskog događaja.
Uroš Đurović
Koliko unapred počinju pripreme za jednu Misiju poput takmičenja kao što je Evropski olimpijski festival mladih i kako izgleda taj vremenski plan?
Pripreme za takmičenje, kao što je EYOF, počinju najmanje godinu dana ranije, kada se uspostavi prvi kontakt sa Organizacionim komitetom. Nakon toga prate se instrukcije i rokovi, a paralelno s tim Nacionalni granski savezi se upoznaju sa svim relevantnim informacijama o takmičenju. Tokom pripremnog perioda postoje jasno definisani koraci, a najzahtevnija je svakako završna faza, kada se sve aktivnosti intenziviraju.
Koliko ranije se mora razmišljati o opremi, putovanju, smeštaju i drugim logističkim aspektima?
Kada je oprema u pitanju, vrlo često je potrebno napraviti projekciju mnogo ranije, čak i na samom početku olimpijskog ciklusa, kada još uvek nema detaljnih informacija o samom takmičenju. To je veoma izazovan zadatak, jer zahteva dobru procenu uz minimalan prostor za greške koje se kasnije mogu pojaviti u realizaciji. Plan puta se izrađuje u trenutku kada se sagledaju svi organizacioni aspekti i brojčano stanje Tima Srbija. Smeštaj učesnika uglavnom zavisi od Organizacionog komiteta, koji nacionalnim olimpijskim komitetima dodeljuje kapacitete, dok je na nama da izvršimo dobru preraspodelu sportista i ostalih članova delegacije po sobama. Tokom takmičenja, kancelarija sektora SPORT seli se iz Beograda u drugu zemlju i grad, što podrazumeva prenos kompletne opreme. Takođe, naš medicinski tim raspolaže kompletnom aparaturom za fizikalnu terapiju, koju nosimo na sva takmičenja kako bi sportisti imali potpunu zdravstvenu zaštitu. Sve ovo iziskuje izuzetno mnogo organizacionih aktivnosti i ne ostavlja prostor za greške.
Kako se obezbeđuje medicinska podrška i oporavak tokom EYOF – a?
Olimpijski komitet Srbije na svim takmičenjima na kojima učestvuje uvek ima medicinski tim sastavljen od doktora i fizioterapeuta, koji su tokom Igara dostupni našim sportistima non-stop. Pre odlaska na takmičenje, svaki sportista je u obavezi da obavi lekarski pregled u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije. Tokom takmičenja formira se medicinski blok, koji je opremljen neophodnim aparatima za fizikalnu terapiju, kao i svim lekovima i medikamentima potrebnim za slučaj određenih zdravstvenih problema.
Ko sve čini Misiju za takmičenje (stručni štab, lekari, fizioterapeuti, itd.)?
Pored sportista i njihovih stručnih štabova u timu se nalaze šef Misije, administrativno osoblje, PR i medicinski tim. Broj administrativnog osoblja zavisi od ukupnog broja sportista i definisan je od strane Organizacionog komiteta. Tradicionalno na letnjim EYOF takmičenjima Tim Srbija spada u jednu od većih delegacija što govori o kvalitetu naših mladih sportista.
Kako izgleda svakodnevni rad kao koordinatora pripreme i realizacije takmičenja? Kako teče komunikacija sa sportistima i savezima?
Godišnje uglavnom imamo dva do tri velika takmičenja, čije se realizacije često prepliću u aktivnostima. Svako od tih takmičenja zahteva potpunu posvećenost i odgovornost u pripremi, kao i svakodnevnu komunikaciju sa organizatorima, nacionalnim granskim savezima, sportistima i drugim akterima. Zbog svega toga, radni dan je izuzetno dinamičan. U skladu sa prirodom posla, komunikacija sa savezima je za nas od suštinskog značaja. To je dvosmerna razmena informacija tokom koje zajednički sagledavamo sve aspekte potencijalnog učešća na takmičenju.
Kako izgleda koordinacija sa Organizacionim komitetom u toku priprema?
Organizacioni komitet određuje dinamiku kojom teku sve ostale aktivnosti vezane za takmičenje. Komunikacija počinje potvrdom učešća OKS – a na takmičenju, a nastavlja se svakodnevnom razmenom informacija, kao i posetama organizatoru i obilaskom takmičarskih i smeštajnih objekat, sve u cilju što bolje pripreme naše delegacije za takmičenje. Bez obzira u kojoj se zemlji održava takmičenje, uvek se teži uspostavljanju dobre komunikacije. To je izuzetno važno kako bi se obezbedila što kvalitetnija priprema za učešće.
Gde smo danas, manje od dve nedelje pred početak EYOF-a? Da li je sve spremno?
Danas smo u fazi konačne poimenične prijave, koja definiše sve sportiste, trenere i službena lica koja će boraviti u Severnoj Makedoniji za vreme EYOF – a. Paralelno s tim, bavimo se pripremama za podelu opreme, planom puta, pakovanjem misije, pripremom za završne sastanke sa organizatorom i organizovanjem koordinacionog sastanka za saveze. Trudimo se da budemo spremni za sve moguće okolnosti.
Koji su najveći izazovi u vođenju tima na multisportskom događaju kao što je EYOF?
EYOF je sam po sebi izazovan jer uključuje mlade sportiste kojima je to prvi kontakt sa multisportskim događajem koji je nalik Olimpijskim igrama. To sportistima stvara dodatni pritisak i vrlo često se teško nose sa tim. Takođe, većina njih se prvi put susreće sa procedurom doping kontrole, što je u tom uzrastu veoma stresno. A što se tiče nas koji smo zaduženi da sve protekne u najboljem redu, na nama je velika odgovornost, uzimajući u obzir da pored toga što moramo da ispoštujemo sve organizacione zahteve, moramo i da se pobrinemo da sva deca budu dobro i da se izbegnu sve rizične situacije.
Šta za tebe lično znači uloga koju imaš u Misiji Tima Srbija ? Šta je najlepše, a šta najteže u tvom poslu?
Kada volite posao koji radite, ništa ne može da bude previše teško, a mnogo toga može da bude veoma lepo. Sam posao je veoma odgovoran i zahteva stalnu posvećenost, ali iskreno, uživam u radu sa svojim kolegama, kao i u saradnji sa našim sportistima. Tokom takmičenja, poistovetite se sa sportistima i njihovim emocijama nakon nastupa, pa zajedno proživljavate i uspehe i neuspehe. Sve je to specifičnost našeg posla. Zahvalan sam Olimpijskom komitetu Srbije na ulozi koju mi je dodelio, jer mi ona predstavlja veliku čast.
Da li postoji neki trenutak sa prethodnih takmičenja koji ćeš zauvek pamtiti?
Definitivno ima događaja sa prethodnih takmičenja koje ću zauvek pamtiti. Saradnja sa sportistima na istorijskim događajima svakako kreira veliki broj nezaboravnih trenutaka. Jedan od tih je sigurno momenat kada je najbolji teniser svih vremena, Novak Đoković, osvojio dugo čekanu zlatnu medalju u Parizu. Tada je ispisana istorija srpskog sporta, a ja sam imao tu čast da prisustvujem tome. Ne bih izostavio ni momente osvajanja bilo koje medalje naših sportista na takmičenjima, zato što je to satisfakcija za svakog od nas koji se bavimo ovim poslom.
