Vaterpolisti Srbije su po 14. put zaslužili naslov najuspešnije ekipe. Odbranili su olimpijsko zlato iz Rija. To im je bio cilj i nisu ga krili. Sedam igrača najavilo je da u Tokiju poslednji put igra za reprezentaciju. Hteli su da ovaj oproštaj krunišu titulom i uspeli su u tome. Mnogi su mislili da neće izdržati pritisak, da je njihovo vreme prošlo i da su Španija, Italija, Mađarska, Hrvatska i Crna Gora sada bolje selekcije. Možda su i bile na Svetskom prvenstvu 2019. i Šampionatu Evrope 2020, koje je Srbija okončala na petoj poziciji. U Tokiju su, međutim, stvari došle na svoje mesto. Naši vaterpolisti su još jednom pokazali koliko su hrabri, posvećeni, uporni i najjači kad je najteže. U grupi su pobedili Kazahstan, Australiju i Crnu Goru, a doživeli poraze od Španaca i Hrvata. U četvrtfinalu je s 10:6 Srbija eliminisala aktuelne šampione sveta Italijane. Prava drama viđena je u polufinalu protiv Španije, koja je u trećoj četvrtini vodila s tri gola prednosti. Usledio je preokret i gol za pamćenje Filipa Filipovića, koji je obezbedio trijumf od 10:9.
U finalu su savladali Grčku rezultatom 13:10. Sa zlatnom olimpijskom medaljom oko vrata od reprezentacije su se oprostili Filip Filipović, Andrija Prlainović, Gojko i Duško Pijetlović, Milan Aleksić i Stefan Mitrović, dok je golman Branislav Mitrović odložio odlazak u penziju. Pored ove sedmorice veličanstvenih u Tokiju su igrali još Dušan Mandić, Nikola Dedović, Sava Ranđelović, Đorđe Lazić, Strahinja Rašović i Nikola Jakšić. Selektor im je bio Dejan Savić.
