Naša mlada reprezentativka u atletici, Maša Rajić, donela je Srbiji zlatno odličje u trci na 800m na Evropskom olimpijskom festivalu mladih u Banskoj Bistrici. Maša je imala tu čast da bude izabrana za nosioca zastave Srbije na svečanoj ceremoniji zatvaranja EYOF-a. Zlatna medalja na EYOF-u je samo jedan u nizu uspeha koje je naša mlada atletičarka postigla ove godine. Maša je bila prva na 800m na Prvenstvu Srbije do 18 godina koje je održano u Sremskoj Mitrovici, a potom je osvojila drugo mesto u trci na 800m na Prvenstvu Srbije do 20 godina u Kruševcu. U nastavku teksta prenosimo vam intervju sa Mašom Rajić u kojem je govorila o svom nastupu na ovogodišnjem EYOF-u, procesu priprema za ovo takmičenje, druženju sa ostalim mladim sportistima Tima Srbija, kao i planovima za budućnost.
Kakvi su ti utisci nakon par dana od završetka EYOF-a?
Drago mi je što je moje prvo takmičenje sa reprezentacijom bilo na tako visokom nivou i što je prošlo u najboljem mogućem svetlu.
Po čemu je ovo takmičenje drugačije za tebe od ostalih, šta odvaja EYOF od drugih takmičenja na kojima si učestvovala?
Prvi put sam se na ovom takmičenju susrela sa cool room-om, kao i sa doping kontrolom. Naučila sam i neka nova pravila koja su osnovna na nekim velikim takmičenjima.
Šta je za tebe značilo to što si nosila zastavu na svečanoj ceremoniji zatvaranja?
Jako mi je drago što sam na ceremoniji zatvaranja predstavljala svoju državu i nosila zastavu Srbije.
Kako si doživela boravak u olimpijskom selu, kako ti se čine sportski objekti, stadion i tereni?
U olimpijskom selu sam provodila vreme sa svim sportistima iz Evrope, i tamo smo živeli u pravom sportskom duhu. Ceo sportski kompleks bio je jako veliki. Staza mi je jako odgovarala, kao i novi stadion koji je napravljen u Banskoj Bistrici.
Koliko dugo si se pripremala za EYOF i da li je bilo mnogo odricanja?
Pripreme za EYOF su mi počele prošle godine kada sam i saznala da mogu da odem na EYOF. Nakon što sam ostvarila normu, svi moji dalji treninzi su bili organizovani po tom takmičenju. Naravno da je bilo odricanja, zapostavljala sam druženja, ali na kraju se sve to isplatilo.
Imali ste neko slobodno vreme između takmičenja, u čemu si najviše uživala i kako si provodila slobodno vreme?
Slobodno vreme najčešće smo provodili u holu hotela, gde smo imali organizovane razne zanimljivosti i aktivnosti, kao što su stoni tenis i razne društvene igre u kojima smo uživali zajedno sa ostalom decom iz Evrope. Takođe, u slobodnom vremenu smo išli da gledamo ostale sportove i takmičenja, ne samo iz mog sporta, već i ostale sportove.
Da si imala prilike da ideš do Fan zone, koje zanimljivosti ćeš najviše pamtiti?
Do Fan zone imali smo prilike da odemo na samom otvaranju takmičenja, gde smo videli sve zanimljivosti koje su nas tu čekale. Ono što je meni lično bilo najdraže je što sam imala osećaj da je u tih sedam dana ceo grad bio u takmičenju sa nama.
Da li si bila podrška sa tribina drugim reprezentativcima?
Svako slobodno vreme koje smo imali mi smo išli da podržimo i drugu decu koja su dolazila da podrže i nas na takmičenjima, tako da nam je ta podrška svima puno značila.
O čemu si razmišljala u trenutku osvajanja medalje na cilju? Kakva je podrška bila, čuli smo da je bilo jako emotivno?
Kada sam prošla kroz cilj bilo mi je drago što sam postala šampion Evrope i što nisam videla nikoga ispred sebe. Moja najveća podrška su bili moj tim reprezentacije, selektori i treneri. Takođe i moj rođeni brat je došao da me gleda i bio je na tribinama da me gleda u trenutku kada sam postala šampion Evrope. Svi su oni zajedno plakali više nego ja.
Da li si se družila sa ostalim sportistima, da li si napravila neka nova prijateljstva?
Da, družili smo se i imali smo priliku da naučimo nešto novo i više o drugim sportovima i bili smo međusobno podrška jedni drugima.
Kakvi su ti planovi za naredni period?
Pošto mi je gotova letnja sezona, planiram da se malo odmorim, a kasnije kreće pripremni period za narednu sezonu. Dolazi nam i kamp sa reprezentacijom koji će se održati za par nedelja.
