XVI Zimski Evropski olimpijski festival mladih Friuli Venecija Đulija održava se u periodu od 21. do 28. januara 2023. godine. Ovo takmičenje okupiće 1.300 sportista iz 47 nacionalnih olimpijskih komiteta. Mladi sportisti uzrasta od 14 do 18 godina takmičiće se u ukupno 12 sportova, stoga želimo da vam ovom prilikom svaki od tih sportova približimo na malo zanimljiviji način.
ALPSKO SKIJANJE
Alpsko skijanje je izvorno bilo oblik transporta u Evropi pre nego što je postalo sport. Takođe, ovaj sport je jedan od najbržih nemotorizovanih sportova na kopnu. Spust je disciplina u okviru alpskog skijanja u kojoj skijaši postižu najveće brzine. Prosto je neverovatno da sportisti u ovoj disciplini gotovo redovno postižu brzine i preko 160 km/h.
BIATLON
Najkraće i najjednostavnije rečeno, biatlon predstavlja kombinaciju trčanja na skijama i pucanja. Možda izgleda čudno da postoji sport koji uključuje skijanje sa puškom na leđima, ali ovaj sport vuče korene iz Skandinavije zahvaljujući skandinavskim lovcima koji su odlazili u potragu za plenom na skijama sa oružjem prebačenim preko ramena.
NORDIJSKO SKIJANJE
Nordijsko skijanje se prvi put pominje kao takmičarski sport još u 18. veku, iako su tada takmičari koristili samo jedan drveni štap, koji se više koristio kako bi se kočilo prilikom spusta, nego u svrhe koje se štapovi koriste danas. U Norveškoj, skijaško trčanje sa dva štapa, koje je takođe poznato i kao „finski stil“, dugo vremena je bilo odbacivano iz raznih razloga, ali je sigurno najinteresantniji estetski razlog. U to vreme smatralo se da skijaši koji su imali dva štapa izgledaju kao „guske koje se gegaju kada hodaju“.
UMETNIČKO KLIZANJE
Pre nego što su ljudi počeli da razvijaju umetnički izraz preko klizaljki, koristili su ih kao praktičan oblik prevoza. Hiljadama godina pre današnjice, stanovnici Finske su vezivali životinjske kosti na noge kako bi klizili preko zaleđenih jezera umesto da hodaju oko njih. Naučnici veruju da su možda koristili i drvene motke da bi se kretali napred. Metalne oštrice nisu korišćene sve do 13. veka.
HOKEJ NA LEDU
Današnji pakovi se prave od gume i drže se zamrznuti dok ne budu potrebni u igri. Zamrzavanje hokejaških pakova sprečava ih da odskakuju, tako da igrači mogu lakše da ih kontrolišu. Zbog velike dinamičnosti koja odlikuje hokej na ledu i velike mogućnosti da dođe do povreda, igrači koriste specijalnu opremu koja olakšava igru i štiti igrače. Pored klizaljki koje igračima omogućavaju kretanje po ledenoj površini i palice kojom se upravlja pakom, svaki igrač nosi i veliki broj štitnika koji sprečavaju povrede vitalnih organa (štitnici za noge, ramena, grudni koš i zube, suspenzor, rukavice i kaciga).
NORDIJSKA KOMBINACIJA
Nordijska kombinacija je sport koji kombinuje skijaške skokove i nordijsko skijanje. Ovakav naziv je dobila jer se obe discipline neguju pretežno u nordijskim zemljama. Individualne trke nordijske kombinacije su na programima svih Igara od prvih održanih u Šamoniju 1924. godine. Očekivano, sportom su dominirali Norvežani i Finci. 1960. godine je prekinuta vladavina norvežana olimpijskim tronom, kada je zapadnonemački sportista Georg Toma osvojio zlatnu medalju u Skvo Veliju.
BRZO KLIZANJE NA KRATKIM STAZAMA
Ovaj sport dolazi iz Severne Amerike i pojavio se početkom 20. veka kada su takmičenja počela da se održavaju u zatvorenom prostoru, dakle na kraćim stazama nego što je to bio slučaj kod tradicionalnog brzog klizanja koje se održavalo na otvorenim zaleđenim prostorima (vrlo često zaleđenim jezerima i slično). Ukoliko bi se ovalna staza za brzo klizanje na kratkim stazama ispravila, njena dužina bi bila tačno 111,12 metara. Zbog brzine i krivina padovi u ovom sportu nisu retkost, pa je zbog toga uobičajeno oko staze postaviti sunđere koje umanjuju rizik od povreda prilikom sudara sa ogradom.
SKI SKOKOVI
Skijaški skokovi su sport u kojem se skijaš spušta niz posebno konstruisanu skakaonicu gde nakon odraza pokušava „preleteti“ što veću udaljenost. Da bi imao veći “let”, takmičar mora da napravi pravilan ulaz i da održi brzinu i ravnotežu. Od 1924. velika takmičenja u skijaškim skokovima održavaju se na svakim zimskim Olimpijskim igrama.
SNOUBORDING
Snoubording vuče svoje korene iz ’60. godina prošlog veka kada je inženjer Šerman Popen (po)vezao dve skije kako bi njegove ćerke mogle sigurno da se spuštaju niz padinu. Njegova žena Nensi je ovaj izum nazvala „snurfer“ (kombinacija dve engleske reči, snow (sneg) i surfer), a ovaj vid spuštanja niz stazu je postao veoma popularan među prijateljima njegovih ćerki. Popen je, vođen tim oduševljenjem, odlučio da zaštiti ovaj izum i u narendoj deceniji je prodao oko 1 milion „snurfera“.
KARLING
Brojne su teorije o nastanku karlinga u kojem dve četveročlane ekipe nastoje uz pomoć „četki“ i „metli“ smestiti po osam „kamenih kugli“ (izvorno: „stones“) što bliže središtu „kuće“ („house“) označene krugovima na ledenoj površini. Vodeći („lead“) prvi baca svoja dva „kamena“ prema središtu „kuće“, drugi i treći igrač zovu se jednostavno „second“ i „third“, dok poslednji baca „skiper“ koji je ujedno i kapetan ekipe. „Kamen“ kojim se igra karling napravljen je od granita i teži otprilike 20 kilograma.
SKIJANJE SLOBODNIM STILOM
Skijanje slobodnim stilom je svoju prvu olimpijsku akciju doživelo na Igrama u Kalgariju 1988. kao demonstracioni sport. Ovaj sport skup je slobodnih stilova „ekstremno“ orijentisanih na skokove, vožnju po raznim preprekama itd, i zahtevaju veliki izbor različitih veština – tehniku, snagu, sposobnost akrobatike, ravnotežu, itd. Cilj skijanja slobodnim stilom (najčešće) nije brzina, nego vizuelni utisak, kvalitet izvođenja, raznolikost izvedenih „trikova“ i njihova povezanost i integracija svih segmenata.
SKIJAŠKO PLANINARENJE
U ovom sportu sportisti se takmiče u pet disciplina. To su sprint trke za muškarce i žene, pojedinačno u obe konkurencije, kao i u miks štafeti. Skijaško planinarenje je jedan od najbrže rastućih zimskih sportova, pa je uvršten na program predstojećeg EYOF-a, ali i narednih Zimskih olimpijskih igara 2026. godine.
