Intervju sa prof. dr Draganom Gagom Radovanovićem: ,,Sport je jedna časna kategorija. Vi svoje uspehe postižete na osnovu sopstvenog kvaliteta!"

Profesor dr Dragan Gaga Radovanović rođen je 27. avgusta 1960. godine u Beogradu, gde je pohađao osnovnu školu i gimnaziju, nakon čega je upisao Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu koji je završio za manje od pet godina kao jedan od najboljih studenata. Njegova impresivna profesionalna i akademska karijera odlikuju se vanserijskim uspesima i rezultatima od kojih svaki naredni prevazilazi prethodni. Još tokom studija bio je demonstrator, a na svom putu do zvanja redovnog profesora Medicinskog fakulteta uspeo je da ostvari zvanje najmlađeg profesora u istoriji Katedre za hirurgiju sa anesteziologijom ove prestižne visokoškolske institucije.

prof. dr Dragan Gaga Radovanović, predsednik Zdravstvene komsije OKS i Šef medicinskog tima OKS

Profesor dr Radovanović više od 20 godina nalazi se na mestu Predsednika Crvenog krsta Srbije koji je pod njegovim vođstvom postao jedna od najjačih Nacionalnih društava u Evropi, prema ocenama međunarodnih organizacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

Uporedo sa primarnim profesionalnim poslom, nalazio je vremena i kapaciteta da se bavi još jednom oblašću u medicini, a to je medicina sporta. I bez obzira što on voli da naglasi da se medicinom sporta bavi iz ljubavi i zadovoljstva, činjenica da je u dva navrata bio i zamenik Šefa Katedre za Sportsku medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu govori da je, kao i u svemu drugom što radi, i ovom segmentu, pristupio sa maksimalnom profesionalnom posvećenošću i pažnjom.

Na mestu predsednika Zdravstvene komisije Olimpijskog komiteta Srbije nalazi se od 2005. godine i tu funkciju uspešno obavlja do današnjeg dana, uporedo sa mestom predsednika Medicinske komisije Košarkaškog saveza Srbije gde se nalazi od 2001. godine. Bio je šef medicinskog tima na više Olimpijskih igara, Mediteranskih igara i drugih takmičenja koji se nalaze u sistemu međunarodne olimpijske porodice.

Olimpijski komitet Srbije 2021. godine dodelio mu je trofej ,,Olimpijsko srce – general Svetomir Đukić“. Ovo priznanje dodeljuje se od 2017. godine i namenjen je ljudima koji ceo svoj život posvete sportu i koji u svom društveno – sportskom radu ostave trajne rezultate.

,,Olimpijsko srce – general Svetomir Đukić“ za 2021. godinu, prof. dr Dragan Gaga Radovanović

Kada ste vi u pitanju, sve se brzo i na vreme završillo, Vaša specijalizacija je bila gotova sa 31 godinom, sa 39 ste već bili vanredni profesor na Medicinskom fakultetu. Kako je izgledao Vaš ulazak u sportsku medicinu i generalno u svet sporta?

Ja sam od detinjistva mnogo voleo sport, kao i sva deca imao sam veliko interesovanje za sportom. Uglavnom je to bio školski sport, ali i rekreativni sport. Posle kad sam postao lekar, to mi je bio kao neki hobi. Prvo sam bio u omladinskoj školi fudbalskog kluba Crvena Zvezda kao lekar, bilo je nas četvoro lekara iz bolnice ,,Dr Dragiša Mišović” sa hirurgije. Jedni druge smo povlačili, pa su tako i ovi stariji mene kao najmlađeg povukli u Zdravstvenu komisiju omladinskog pogona Crvene Zvezde. Posle toga sam imao i druge obaveze, i nisam mogao više da se posvećujem sportskoj medicini. Kasnije, od 1996/97 godine sam postao timski doktor košarkaškog kluba ,,FMP” u Železniku. Posle toga, 2001. godine sam ušao u košarkašku reprezentaciju, 2004. godine u Olimpijski komitet Srbije i od tada vodim Medicinsku komisiju OKS. Ta ljubav je posle toga prešla u jednu veliku volontersku obavezu, ali to se uglavnom svodi na letnje godišnje odmore kada je reprezentativna sezona. Tako da, uglavnom sve odmore posvetim tome.

Bili ste svedok brojnih uspeha naših sportista, od Evropskog prvenstva u košarci, pa sve do Svetskog u Manili. Kako izgleda rad sa sportistima u trenutku tog ekstremnog pritiska, posebno kada su u pitanju pripreme pred odlučujuće utakmice ?

Nije jednostavno iz više aspekata. Pritisak je veliki od strane svih, od javnosti, od navijača, pritisak unutar samog tima, u stručnom štabu, svuda su pritisci, i oni su razumljivi, i proističu od velike želje za uspehom. Ako govorimo o košarci, uvek postoji neko očekivanje javnosti, koje je opravdano kroz našu košarkašku istoriju, da mi uvek moramo da pobeđujemo, što donosi dodatni pritisak i čini atmosferu još napetijom pred važne utakmice i turnire. Uvek imate i povređene igrače, to je neminovno, pogotovo kada se radi o turnirskim takmičenjima, kao što su Evropska i Svetska prvenstva, kao i Olimpijske igre. Turnirska takmičenja imaju intezitet, u kraćem vremenskom periodu imaju jači intezitet, koji se spoji i sa provedama. Veliki broj igrača se opusti, i nije u velikom trenažnom procesu tokom leta, onda dođu u reprezentaciju, što onda predisponira igrače da zarade povredu. Zbog toga se te povrede često dešavaju, u različitom obimu lake, srednje, teže, što nama kao medicinskom timu donosi dodatnu obavezu i pritisak da sve te igrače što pre osposobimo.

Sigurno ste nekada bili u situaciji da igraču kažete da sledeću utakmicu ne može da igra. Kako oni reaguju u tim situacijama, kada zdravlje mora da se stavi ispred sportskog rezultata?

Razlog za prekid sportske aktivnosti je uvek sa razlogom. Nije da mi razmišljamo, nije neki veliki razlog, sportista ne oseća tegobe i neku nemogućnost zbog te povrede, pa ga sada mi sprečavamo da igra. Ne, uvek su te povrede koje sprečavaju igrače da igraju utakmice ili da se bave sportom i takve su prirode da sportista u 90% slučajeva sam uviđa da ne može da se bavi svojom sportom i da se takmiči. Ali, imate i sportiste koji po svaku cenu žele da se takmiče, i kada se nađe taj odnos, onda morate da mu objasnite da zbog te povrede ne može da da svoje maksimalno sportsko postignuće i da on neće biti taj koji će biti zadovoljan svojom igrom kada je povređen. Najveći problem je kada postoje neke bolesti, koje su prolazne, kao što je temperatura, ali koje trenutno sprečavaju sportistu da igra. Postoje situacije kada virusne infekcije mogu da dovedu do zapaljenja srčanog mišića, i to sportisti može potpuno da ugrozi karijeru. U takvim situacijama najčešće dolazimo do nesuglasica, kada im mi branimo da se bave sportom, ali oni žele po svaku cenu.

Prof. dr Radovanović na Olimpijskim igrama u Parizu sa košarkaškom reprezentacijom Srbije

Ko je od naših košarkaša najlakši za saradnju, a ko je u stanju da prikrije bol ili povredu po cenu da bi igrao?

Dugo sam u reprezentaciji i poznajem sve igrače još od kada su bili u mlađim kategorijama. Naš odnos je drugačiji i specifičniji nego što bi obično bio odnos timskog lekara i sportiste. Sa svima je lako, zaista. Meni je lako, kao i mojim fizioterapeutima, svi smo zajedno tu, svi ih znamo, i navikli smo jedni na druge. Mi smo cele godine u kontaktu, i kada vidim da je došlo do neke povrede ili bolesti naših igrača, zovem ih, pitam i pomažem ako je potrebno. Na kraju krajeva, oni se sami meni javljaju za savet. Male i prolazne povrede oni će da sakriju, i to je normalno, iako ja to vidim. Onda, procenim da li će to da ih ugrozi, pa se pravim da ne primetim.

Jednom ste rekli da je jako važno sportistu izlečiti, a ne zalečiti. Da li je to zbog daljeg bavljenja sportom?

Apsolutno da, jer ako imate povređenog sportistu, imate i tok, govorimo o dijagnostici, lečenju, oporavku i vraćanju na teren. To je vremenski period koji ne možete da preskočite. U sportu je maksimalno ubrzana i rehabilitacija i lečenje, ali neko vreme mora da prođe. Pored toga, morate da imate objektivne parametre da je povreda prošla. Prvo, da je povreda sanirana, drugo, da je sportista vratio kondicione parametre, da može da se bavi vrhunskim sportom, treće, da je vratio sport specifičnu veštinu. Dok ne vrate sport specifičnu veštinu, oni mogu lakše da se povrede, da obnove staru povredu ili da naprave novu povredu. Tek kada imate potpuno oporavljenog sportistu, rizik da napravi novu povredu ili da obnovi staru, značajno je smanjen. Ako imate nedovoljno oporavljenog sportistu po svim parametrima, oni su značajno skloniji povredama, i to u neposrednom periodu kada se vraćaju na teren. Ako ne izlečite sportistu, nego ga samo zalečite, i smanjite mu tegobe, da on ima neki privid da može da se bavi sportom, a u suštini ne može, neće imati maksimalnu formu, kao ni sportsko postignuće. Sa druge strane, počeće da se javljaju i psihološke komponente, jer on neće biti zadovoljan onim što radi, svojim učinkom, mestom u timu, odnosom sa svojim saigračima i onda se prave zaista značajni problemi. U takvim sitacijama mogu da se stvore nove povrede ili pogoršaju stare, koje mogu da ugroze dalje bavljenje sportom. Zato je veoma važno da se donese odluka kada se sportista vraća na teren posle povrede. Odluku o povratku u sport ne donosi jedan čovek, nego donosi tim lekara koji je učestvovao u lečenju sportiste, kondicioni trener, zatim trener, i svi se dogovaramo kada sportista objektivno i zdravstveno može da se vrati.

Koji trenutak iz Vaše bogate karijere Vam je ostao u sećanju. Da li je u pitanju Svetsko prvenstvo u Manili?

To je bilo najupečatljivije što se tiče tog sporta. Posao hirurga je vezan sa time da vi ustvari svakodnevno u svom radnom vremenu, koje praktično ne postoji, nego traje od ujutru do uveče, stalno imate neku borbu i procenu borbe za nečiji život, i to je sastavni deo mog posla. Kada se to desi u sportu, kada vi ne očekujete, kada su takve okolnosti i kada se dese povrede koje trenutno ugrožavaju život, onda to zaista deluje upečatljivo. Posebno upečatljivo deluje na okolinu, koja nije navikla na to, kao i čitav splet okolnosti oko toga. Svi znamo šta se desilo u Manili, ali se srećno završilo. Boriša se vratio sportu, i evo vidite, Boriša igra. On je zadovoljan, i to je najvažanije, a u suštini to i jeste najveće zadovoljstvo. Posao hirurga jeste veoma težak, možda i najteži od svih, ali vam donosi zadovoljstvo i radost koje u drugim profesijama sigurno ne možete da dobijete. Upravo taj slučaj Boriše Simanića je zadovoljstvo i radost koje ja imam.

Na mestu predsednika Zdravstvene komisije Olimpijskog komiteta Srbije nalazite se već dve decenije, pored toga ste i Šef medicinskog tima OKS na Olimpijskim igrama. Šta za Vas znače Olimpijske igre?

Olimpijske igre su jedan specifičan i jedinstven događaj po mnogo čemu. Rezultati na Olimpijskim igrama najviše se rangiraju, iznad svega su, iznad Svetskih i Evropskih prvenstva, Svetskih kupova, ali i raznih Međunarodnih turnira. Olimpijske igre su nešto mnogo više u rezultatskom smislu. Sportisti nekada čitave svoje karijre prodređuju tom jednom uspehu na Olimpijskim igrama. Kada su obnovljene Olimpijske igre, one su se postepeno vraćale i na kraju zauzele neko svoje mesto, da je rezultat na Igrama glavni rezultat u nečijoj karijeri. Sa druge strane, veoma je specifično da imate velike sporiste i velike zvezde na jednom mestu: odbojkaše, košarkaše, atletičare, tenisere, plivače, veslače, tekvondiste, rvače, imate ogroman broj sportista, i svi se nalaze na jednom mestu. Kada ih pogledate na Igrama, svi su jednaki, i svi se tako ponašaju u 99% slučajeva. Sportisti su protivnici na terenu, ali u Olimpijskom selu divno komuniciraju i uspostavljaju se nova poznanstva i prijateljstva. Što se tiče medicinske strane, Olimpijske igre su specifične jer tu imate veliki broj različitih sportista. Svaki sport sa sobom donosi specifičnosti medicinskih aspekata, kao što su zdravstevna stanja i pripreme. Iz tog razloga, morate da napravite zdravstvenu dobru pripremu svih različitih sportista. Morate sve da kontrolišete i da budete sigurni da 140 sportista na takmičenje dolazi zdravo. Kada govorimo o košarci i o reprezentaciji, ja njih pratim cele godine i znam šta me očekuje. Za najpoznatije sportiste, gde iz novina dolazite do saznanja, pratim čak i to. U Olimpijskom komitetu Srbije, mi imao i situacije, gde nam se sportisti javljaju da im pomognemo oko njihovih zdravstvenih problema. Nije lako rešiti zdravstvene probleme u svim mestima i svim tačkama u Srbiji, jer nemate svuda neophodna dijagnostička sredstva, kao ni adekvatne specijaliste. Upravo zbog toga, sportisti nam se javljaju i mi im pomažemo da dobiju adekvatnu zdravstvenu uslugu, da reše svoj zdravsteni problem i da se vrate u sport. Veoma je važno da se odrade zdravstveni pregledi sportista dovoljno pre odlaska na Olimpijske igre, da bi mogli da intervenišete i da znate u kakvom su stanju svi sportisti i da im pomognete. Dosta sportista dolazi sa hroničnim problemima na Olimpijske igre. Imamo oko 20 fizikalnih dijagnostičkih aparata koje uvek nosimo na Olimpijske igre, tako da uvek oformimo medicinsku polikliniku, koja je opremljena svime što je neophodno. Pored toga, imamo i fizioterapute koji ne rade samo terapije, već i oporavak posle takmičenja, što je sportistima na Olimpijskim igrama veoma važno, jer imaju gust raspored takmičenja i treninga. Na Olimpijskim igrama imate širi pristup, ali i u svakoj reprezentaciji posebno, međutim ovde imate mnogo veći broj sportista o kojima morate da vodite računa.

Prof. dr Dragan Gaga Radovanović, doček nakon Olimpijskih igara u Parizu

Pored Vašeg redovnog posla na klinici ,,Dr Dragiša Mišović”, radite sa košarkaškom reprezentacijom, deo ste i naše Olimpijske kuće, predsednik Crvenog krsta Srbije, a pored toga imate naravno i svoj privatan život. Kako uspevate da balansirate sve to, i šta najviše trpi?

Polako svodim sve te račune, nekako čovek je, neću reći žrtva, zato što ja to volim, ali neke svojih ljubavi morate i da platite i to je sasvim normalno. Taj moj hobi, ljubav prema sportu, ja to na neki način plaćam i žrtvujem svojim slobodnim vremenom i to je jednostavno tako, ali meni zaista to nije teško jer ja to volim. Taj boravak sa sportistima na sportskim događajima je jedno specifično iskustvo i na kraju krajeva opet zadovoljstvo koje je jedinstveno. Sport je jedna časna kategorija gde vi svoje uspehe postižete na osnovu sopstvenog kvaliteta i to je zaista fantastično i imate jedan veliki motiv. Kada sve sumirate, taj drugi deo života, kao što je neko slobodno vreme, prođe pored vas, a onda ste živeli život hirurgije, život sporta, ali i to je lepo.

Intervju preuzet sa sportal.rs

Intervju sa prof. dr Draganom Gagom Radovanovićem: ,,Sport je jedna časna kategorija. Vi svoje uspehe postižete na osnovu sopstvenog kvaliteta!“

Povezane vesti