Još 500 dana do Olimpijskih igara: od Pariza 1924. do Pariza 2024.

Preostalo je još 500 dana do početka Olimpijskih igara, najvažnijeg sportskog događaja na planeti! Pariz će 2024. godine po treći put (1900. i 1924. godine) biti domaćin Letnjih olimpijskih igara i imati tu čast da ugosti najbolje sportiste sveta.

 

 

U periodu od 100 godina, neki sportovi su prestali da budu deo olimpijskog programa, dok su drugi uključeni u Igre. Danas su objekti na Igrama skrojeni tako da omogućavaju sportistima da maksimiziraju svoje performanse dok navijačima pružaju najbolje moguće iskustvo. Mnogo toga se promenilo tokom 20. i ranog 21. veka od Pariza 1924. do Pariza 2024. Ali ova izdanja Olimpijskih igara dokaz su neosporne važnosti francuske prestonice u svetu sporta. U nastavku teksta nalazi se poređenje Olimpijskih igara Pariz 1924 i Pariz 2024.

 

Sportovi

 

Igre u Parizu 1924. održane su u periodu od 4. maja do 27. jula, sa 17 sportova (125 disciplina). Pariz 2024 će se održati od 26. jula do 11. avgusta sa skoro duplo većim brojem sportova na programu: ukupno 32 sporta – i 329 takmičenja za medalju.

 

Folija, prva ženska mačevalačka disciplina na olimpijskom programu, uvedena je 1924. godine. Igre su takođe bile prve na kojima su prikazani demonstracioni sportovi: baskijska pelota, savate (francuski boks), kanu i canne de combat – francuska borilačka veština slična mačevanju u kojoj takmičari koriste štap (canne).

 

Pariz 1924 su bile poslednje Igre na kojima je tenis bio na olimpijskom programu, dok se nije vratio u Seulu 1988. To je ujedno bio i poslednji put da smo videli ragbi u varijanti sa 15 igrača, a ovaj sport se vratio samo u Riju 2016. u varijanti sa sedam sportista (ragbi sedam).

 

U Parizu 2024. brejkdens će debitovati na Igrama.

 

Broj sportista i Olimpijsko selo

 

U Parizu 1924. učestvovalo je 3.089 sportista (135 žena i 2.954 muškarca), od kojih su mnogi bili smešteni u prvom Olimpijskom selu, koje se nalazilo u Kolombu, u blizini stadiona Yves-du-Manoir, severozapadno od centralnog Pariza.

 

 

U Parizu 2024. očekuje se da će učešće uzeti 10.500 takmičara, sa jednakim brojem žena i muškaraca. Olimpijsko selo za naredne Igre nalazi se na pet minuta od Saint-Denis stadiona, sedam kilometara od centra francuske prestonice.

 

Zemlje učesnice Igara

 

U Parizu 1924. bila su zastupljena 44 nacionalna olimpijska komiteta (NOK). Ekvador, Irska, Litvanija, Filipini i Urugvaj su prvi put poslali delegacije. Letonija i Poljska su takođe debitovale na Letnjim olimpijskim igrama, ali su mesecima ranije poslale sportiste na Zimske igre u Šamoni.

 

Na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, pored Tima izbeglica, učestvovaće više od 200 nacionalnih olimpijskih komiteta.

 

Stadioni i objekti

 

Jedno mesto koje se koristilo za potrebe OI Pariz 1924 biće korišćeno za Pariz 2024. Stadion Yves-du-Manoir u Kolombu bio je domaćin ceremonije otvaranja i zatvaranja pre skoro jednog veka, kao i nekih mečeva na turnirima u ragbiju i fudbalu. Godine 2024. stadion će biti domaćin hokejaškog turnira, dok će se ragbi i fudbal igrati u drugim objektima, uključujući Stade de France, Parc des Princes a i druge stadione širom kontinentalne Francuske.

 

Godine 1924. takmičenje u jedrenju se odvijalo u Normandiji, u Avru i takođe na obalama reke Sene, u Meulan en Yvelines. Na OI 2024. održaće se u Marseju na obali Sredozemnog mora. Mačevanje će se održati na jednoj od najpoznatijih lokacija francuske prestonice, Grand Palais.

 

Na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. surfovanje će biti predstavljeno na Igrama po drugi put, a takmičenje će se održati van Evrope. Talasi Teahupo’oa na Tahitiju (Francuska Polinezija) dočekaće najbolje svetske surfere.

 

Posebnost Olimpijskih igara Pariz 1924

 

Igre u Parizu 1924. prvi put su uvele ceremoniju zatvaranja kakvu danas poznajemo, koja uključuje podizanje tri zastave:

 

Zastava Međunarodnog olimpijskog komiteta

Zastava zemlje domaćina

Zastava zemlje domaćina narednih Letnjih olimpijskih igara.

 

Promovisana je olimpijska maksima „Brže, više, jače″ (Citius, altius, fortius), čiji je autor Anri Didon, dominikanski kaluđer koji je časove telesnog vežbanja u Arkej školi u Parizu počinjao tim rečima.