Париз 1924
2
Злато
0
Сребро
0
Бронза
Први пут на свечаном затварању Игара појавиле су се заставе МОК, земље домаћина и земље домаћина наредних Игара и то је остало непромењено до данас.
Промовисана је олимпијска максима „Брже, више, јаче″ (Цитиус, алтиус, фортиус), чији је аутор Анри Дидон, доминикански калуђер који је часове телесног вежбања у Аркеј школи у Паризу почињао тим речима.
Јунак Игара, уз Вајсмилера, био је фински тркач Паво Нурми који је забележио пет победа у четири трке. У размаку од 55 минута тријумфовао на 1.500 и 5.000 метара, затим је освојио две златне медаље у једној трци – у крос-контрију као појединац и члан финске екипе. Пети тријумф забележио је у екипној трци на 3.000 метара, али у овој дисциплини медаљу је добила екипа Финске, а не и појединци.
Југославија учествује са 37 спортиста и први пут осваја медаље и то златне. Учинио је то гимнастичар Леон Штукељ освојивши прва места у вишебоју и на вратилу.
СПОРТОВИ (17)
1 – обухвата пливање, скокове у воду, ватерполо и синхронизовано пливање. У Паризу одржана су такмичења у пливању, ватерполу и скоковима у воду.
2 – више није на програму Игара.
Игре отворио: председник Француске Гастон Думерж.
Олимпијски пламен: (први пут у Амстердаму 1928).
Олимпијска заклетва: Жорж Андре (атлетика).
Медаље освојило: 27 земаља.
Биланс медаља: 1. САД 99 (45, 27, 27).
Градови противкандидати: Амстердам, Барселона, Лос Анђелес, Праг и Рим.
Најбољи пливач: Џони Вајсмилер (САД), доцније филмски Тарзан, освојио је три златне медаље у пливању и „бронзу″ у ватерполу
Југославију је представљало 37 спортиста у седам спортова (атлетика, бициклизам, гимнастика, коњички спорт, пливање, рвање, фудбал), а две златне медаље Леона Штукеља у гимнастици (вишебој, вратило) донеле су јој 14. место међу освајачима медаља.
То су прве од 11 олимпијских медаља гимнастичара.
Промовисана је олимпијска максима „Брже, више, јаче″ (Цитиус, алтиус, фортиус), чији је аутор Анри Дидон, доминикански калуђер који је часове телесног вежбања у Аркеј школи у Паризу почињао тим речима.
Јунак Игара, уз Вајсмилера, био је фински тркач Паво Нурми који је забележио пет победа у четири трке. У размаку од 55 минута тријумфовао на 1.500 и 5.000 метара, затим је освојио две златне медаље у једној трци – у крос-контрију као појединац и члан финске екипе. Пети тријумф забележио је у екипној трци на 3.000 метара, али у овој дисциплини медаљу је добила екипа Финске, а не и појединци.
Југославија учествује са 37 спортиста и први пут осваја медаље и то златне. Учинио је то гимнастичар Леон Штукељ освојивши прва места у вишебоју и на вратилу.
СПОРТОВИ (17)
- Акватика 1
- Атлетика
- Бициклизам
- Бокс
- Веслање
- Гимнастика
- Дизање тегова
- Једрење
- Коњички спорт
- Мачевање
- Модерни петобој
- Поло 2
- Рагби 2
- Рвање
- Стрељаштво
- Тенис
- Фудбал
1 – обухвата пливање, скокове у воду, ватерполо и синхронизовано пливање. У Паризу одржана су такмичења у пливању, ватерполу и скоковима у воду.
2 – више није на програму Игара.
Игре отворио: председник Француске Гастон Думерж.
Олимпијски пламен: (први пут у Амстердаму 1928).
Олимпијска заклетва: Жорж Андре (атлетика).
Медаље освојило: 27 земаља.
Биланс медаља: 1. САД 99 (45, 27, 27).
Градови противкандидати: Амстердам, Барселона, Лос Анђелес, Праг и Рим.
Најбољи пливач: Џони Вајсмилер (САД), доцније филмски Тарзан, освојио је три златне медаље у пливању и „бронзу″ у ватерполу
Југославија - Резултати 1924
Југославију је представљало 37 спортиста у седам спортова (атлетика, бициклизам, гимнастика, коњички спорт, пливање, рвање, фудбал), а две златне медаље Леона Штукеља у гимнастици (вишебој, вратило) донеле су јој 14. место међу освајачима медаља.
То су прве од 11 олимпијских медаља гимнастичара.