U OŠ „Prota Stevan Popović“ u Čumiću danas je održan „Razgovor sa šampionima“ kao nagrada za učešće u izazovu „Budi aktivan i kreativan“ koji realizuje Olimpijski komitet Srbije u saradnji sa Savezom za školski sport Srbije u okviru Evropske nedelje sporta. Sa učenicima je razgovarala reprezentativka Srbije u streljaštvu, osvajačica 100. olimpijske medalje za našu zemlju (srebrno odličje na Olimpijskim igrama London 2012) Ivana Anđušić Maksimović i naš proslavljeni džudista, vicešampion sveta iz 2021. godine i prvak Evrope iz 2017. godine Aleksandar Kukolj.
U okviru „Razgovora sa šampionima“ održanom u OŠ „Prota Stevan Popović“ u Čumiću, Ivana Anđušić Maksimović i Aleksandar Kukolj sa učenicima su razgovarali o svojim počecima u sportu, nezaboravnim momentima iz njihovih karijera, o tome kako se nositi sa porazom u sportu, kao i o načinima usklađivanja uspešne sportske karijere i obrazovanja.
Reprezentativka Srbije u streljaštvu, osvajačica 100. olimpijske medalje za našu zemlju (srebrno odličje na Olimpijskim igrama London 2012) Ivana Anđušić Maksimović se zahvalila na gostoprimstvu i rekla: „Od kada sam se rodila, zlatna medalja koju je osvojio moj tata na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine je bila i fizički prisutna u kući, ali i motivaciono. Roditelji su mi uvek govorili da moram da se bavim sportom, bilo kojim, i da je to način da se skloniš sa ulice. Kada sam se nakon isprobavanja mnogih sportova odlučila za streljaštvo, jedini cilj mi je bio da osvojim zlatnu medalju kao tata i da budem bolja od njega. Još uvek je taj cilj prisutan, i posle 20 godina karijere, a smatram da ništa nije nedostižno ako se na pravi način radi i želi.
Među prvim takmičenjima na kojima sam učestvovala je bilo takmičenje u Slovačkoj pod nazivom Olimpijske nade. Najbolji tim reprezentacije Srbije je išao na ovo takmičenje i sećam se da sam pet godina zaredom proglašavana za nadu Olimpijskih igara i da sam tamo postizala najbolje rezultate, rekorde i osvajala najveće pehare koje imam u svojoj kolekciji. To prvo osvajanje tog turnira je meni bilo mnogo značajno kao neka potvrda da to što sam ja zamislila, da budem kao tata, to stvarno ima smisla i moguće je. Kada vredno radiš i kada imaš cilj, potrebna ti je neka vrsta potvrde da si ti na pravom putu, ne od roditelja ili prijatelja, već neka objektivna, kao što je medalja ili rekord.
Kada ne ostvariš željeni rezultat bude ti jako teško, ne znam koliko puta sam preplakala posle meča. Međutim, sport je takav da ti se sledeće takmičenje održava već narednog vikenda i nemaš mnogo vremena da boluješ. Verujem da je ono što razlikuje šampiona od ostalih ta brzina kojom se ti podigneš, okreneš ka novim treninzima, napraviš analizu i vratiš na proces koji te dovodi do dobrog rezultata.
Moja želja je bila da impresioniram roditelje, a jedan od načina da to uradim je bio da budem odličan učenik. Usklađivanje sporta i škole je kod mene dobro funkcionisalo zato što sam imala sjajne nastavnike. Jako je bitno da vaša okolina ima razumevanja, jer biti dobar i u školi i u sportu je zaista teško. Ne treba odustajati od škole zbog sporta, ali je i sport veoma važan jer može toliko toga da ti donese, finansijsku sigurnost, prijateljstva, da budeš vaspitavan na pravi način i da imaš usađene prave vrednosti.
Džudista, vicešampion sveta iz 2021. godine i prvak Evrope iz 2017. godine Aleksandar Kukolj pozdravio je sve učenike i rekao: „Sa sedam godina krenuo sam da treniram džudo. Moji roditelji nisu imali nikakve veze sa sportom, ali su imali želju da ja tu svoju energiju kanališem u nekom dobrom pravcu. U ulici mi se otvorio džudo klub, te sam ja tako krenuo da treniram džudo. Razmere takmičenja i kako to sve izgleda sam prvi put video 2007. godine kada sam kao kadet išao u Bremen.
Džudo je proglašavan i zvanično za najbolji sport za decu i mlade, za njihov razvoj. Džudo vas dobro priprema fizički, ali isto tako, ovaj sport je potekao u Japanu u kojem se mnogo oslanjaju na poštovanje. To je nešto što džudo kroz svoja neka pravila i vrednosti prenosi na sve one koji vežbaju.
Kada je u pitanju to kako se nositi sa porazom, meni je ostalo utkano u sećanju objašnjenje jednog našeg starijeg trenera koji je rekao da to treba naučiti od stonotenisera. Njima se brzo dešavaju stvari, a kada im naiđe zicer i oni ga promaše, ako nastave da razmišljaju o tome naredna 3 poena, onda će i ta tri poena izgubiti. Jednostavno, u tom momentu nema vremena za razmišljanje o tome i nije produktivno, odmah to treba izbaciti iz glave i razmišljati o narednom poenu, a oko izgubljenog poena ćeš da se sekiraš sutra.
Nikada nisam imao problema da uklopim školu i sport i mislim da nećete ni vi imati problema ako ne koristite sport kao izgovor da budete loši u školi. U osnovnoj školi sam bio đak generacije, smatrao sam da su moji mama i tata srećni kada ja tako radim i ja sam to zbog toga radio. Znam da u osnovnoj školi nije popularan neko ko ima sve petice, ali smatram da je važno da tad dosta učite, jer se ti bodovi kasnije računaju za prijemni ispit za upis u srednju školu. Zbog loših ocena, možete upisati lošu školu, a onda je već mnogo teško da se po dobrim stvarima istaknete. Zahvaljujući odličnom uspehu u osnovnoj školi, upisao sam dobru srednju, koja je zahtevala visok broj bodova, sa ljudima koji su bili isti kao ja, iste stvari su ih interesovale, iste stvari su cenili.
U cilju promocije zdravog načina života među najmlađima, Olimpijski komitet Srbije u saradnji sa Savezom za školski sport Srbije pokrenuo je aktivaciju u ruralnim mestima pod nazivom „Budi aktivan i kreativan“. U okviru ovog izazova, škole imaju zadatak da osmisle sportsko-edukativne aktivacije za svoje učenike, a one najaktivnije i najkreativnije kao nagradu dobijaju sportske rekvizite, „Razgovor sa šampionom“ ili „Olimpijski čas“.
