Za vreme trajanja prvog dela Evropskog olimpijskog festivala mladih u Vuokatiju (Finska) koji se održava od 13. do 17. decembra 2021. godine, predstavnica Olimpijskog komiteta Srbije Mirjana Ivković, koja je imenovana od strane Evropskih olimpijskih komiteta za realizatora projekta „Evropski olimpijski mladi ambasadori“, čitaocima sajta OKS donosi olimpijske priče sa ovog takmičenja iz malo drugačijeg ugla. U nastavku teksta nalazi se poslednja Olimpijska priča iz Vuokatija.
Moj boravak u Vuokatiju se polako bliži kraju, a to znači samo jedno, i turniru u hokeju na ledu se bliži kraju. Ostala je još jedna utakmica da se odigra, a ona će zapravo odlučiti, ko odlazi kući sa zlatom, srebrom i bronzom. Poslednju utakmicu igraju Finska i Rusija. U ovom trenutku se zna i da je tim Belorusije osvojio medalju, ali da li srebrnu ili bronzanu, znaće se po završetku utakmice između Finske i Rusije.
I po treći put krećem put Kajanija. Hala je puna do poslednjeg mesta, a navijači Finske su vidno spremni da navijaju za svoje, i da zlato bude njihovo.
Pre odlaska na prvu hokej utakmicu koju sam gledala uživo, rekli su mi da se obučem toplo i apsolutno su bili u pravu. Ali sada sam sedela u VIP loži, gde je bilo pravo uživanje za gledanje prilično neizvesne utakmice.
Sjajnu igru su pružile obe ekipe. Uzbudljivo i neizvesno do samog kraja. Ipak, neko je morao pobediti, a ovog puta to je bio tim Finske. Rusija je krenula veoma dobro na početku, prva postigla pogodak i napravila blagu prednost u odnosu na tim Finske. Međutim, huk sa tribina arene u Kajaniju je očigledno stigao i do njihovih mladih hokejaša, koji su se probudili i na kraju slavili rezultatom 4:3.
Na kraju, zlatno odličje pripada Finskoj, srebrnu medalju osvojili su hokejaši Belorusije, dok bronzana medalja pripada timu Rusije. Inače, kako organizatori kažu, Belorusija je pravo iznenađenje ovog turnira, jer su izgubili samo jednu utakmicu.
Usledila je ceremonija dodela medalja i znate li ko je dodeljivao medalje? Kapiteni timova su svojim saigračima dodelili medalje, zaista prelepo i jedinstveno.
Turnir se završio, došlo je vreme da se pakujem i da krećem za Srbiju. Od moje zemlje dele me „samo“ tri leta.
Ostala sam vam dužna još neke stvari, nisam bila dovoljno hrabra da probam plivanje u zaleđenom jezeru. A ni vožnju sa haskijima nisam stigla da odvozim. Možda nekome može delovati da sam ja ovde bila turistički, ipak je poslovno.
Ove dve aktivnosti ostavljam za mart naredne godine, kada se ponovo vraćam u Vuokati da još jednom realizujemo program „Evropski Olimpijski Mladi Ambasadori“. O samom programu nisam pisala mnogo, ali hoću, bez brige. Do marta, pozdrav sa aerodroma u Helsinkiju.
