Pismo Božidara Maljkovića predsedniku Olimpijskog komiteta Australije

Parallax Leaf - OKS

U svetlu aktuelnih događaja vezanih za probleme sa ulaskom u Australiju i nastupom na Australian Openu sa kojima se suočava najbolji teniser sveta Novak Đoković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, gospodin Božidar Maljković uputio je pismo predsedniku Olimpijskog komiteta Australije, gospodinu Džonu Koutsu. U pismu se izražava snažan protest zbog tretmana koji Novak Đoković trenutno ima. Pored toga, predsednik Maljković je svog kolegu pozvao da u duhu olimpijskih vrednosti, da svoj doprinos u rešavanju nepravde sa kojom se najbolji sportista sveta trenutno susreće. Kompletno pismo nalazi se u produžetku teksta.

 

Poštovani kolega,
Dragi sportski prijatelju,

 

siguran sam da je i Vas, baš kao i celu sportsku javnost, šokirala odluka australijske administracije da najboljem sportisti sveta onemogući legalan pristup svojoj teritoriji.

Uskratiti Novaku Đokoviću igranje na Australian Openu, jeste kao i slušati Roling Stonse bez Mika Džegera, dakle neprirodno.

Političke vlasti vaše teritorije, uzele su na sebe pravo koje im nikako ne pripada, da svojim odlukama utiču na plasman tenisera na ATP listi.

Iako sam po vokaciji pravnik, moram priznati da bolje poznajem kontinentalno nego anglosaksonsko pravo.

Ipak, mojoj pravničkoj logici izmiče razumevanje tretmana kojem je podvrgnut moj sportista, najbolji teniser sveta Novak Đoković.

Ukoliko se ispostavi kao tačna informacija da je moj zemljak podvrgnut surovoj pravdi Australije za razliku od ostalih sportista sa identičnim medicinskim statusom kako bih mogao da okarakterišem ovu situaciju sem jasno i očevidno diskriminatorsku?

To nas dovodi do one Orvelove sentence da “su sve životinje iste, ali da su neke istije od drugih“.

Na moju veliku žalost, moram da konstatujem, da izvesna Džala Pulford, ide toliko daleko da kaže kako se nada da će Rafa Nadal osvojiti Ozi Open.

Da li je moguće da jedna politička ličnost ima u isto vreme pravo da bude navijač jednog sportiste, a direktno donosi odluku o sudbini njegovog najvećeg konkurenta.

Šta više, ta osoba sebi daje za pravo da taj svoj stav, mimo svih diplomatskih uzusa javno iznosi na televiziji.

Kod nas u Srbiji, rasizam je zakonom zabranjen. Koliko znam tako je i kod vas? Osim, očigledno u slučaju Novaka Đokovića.
Zamislite, dragi prijatelju, da naš lokalni šerif, uhapsi Jana Torpa na Beogradskom aerodromu, i da ga kao kriminalca ispituje 7 časova, da mu oduzme svu njegovu imovinu i sredstva komunikacije.

Zamislite da mu na njegov Božić, koji za razliku od katoličkog, pada 7. januara vi zabranite kontakt sa sveštenikom. Ja to ne mogu da zamislim. Ne zato što je gospodin Torp veličanstven sportista, već zato što je Srbija pravna država.  Kod nas je takvo poimanje prava i pravde nezamislivo.

Više sam nego uveren da Novak nije prekršio niti jedan pozitivan propis ili zakon koji je kod vas na snazi.

Ukoliko Australija želi da je i u buduće smatramo za demokratsku i uređenu, ona će morati ili da poštuje i dosledno sprovodi svoje zakone, ili da ih u parlamentu menja.

Novak, koga znam od malih nogu, nikada ne bi ušao u avion u Malagi i krenuo na put a da prethodno nije bio u posedu svih potrebnih dokumenata. Budući da sam životno vezan za Malagu, mogu i lično da posvedočim kako ne postoji niti jedan procenat šanse da španske vlasti dozvole ukrcavanje na avion nekome ko nema dokumenta potrebna za pristup nekoj destinaciji.

Na Olimpijske Igre u Tokiju putovao sam zajedno sa Novakom. Iako najveća zvezda tih Igara, sve svoje administrativne obaveze i prema našem Olimpijskom Komitetu i prema zemlji domaćinu ispunjavao je besprekorno i bezpogovorno. Nikakav poseban tretman niti je tražio niti je dobio. Novak je poseban samo po svojoj sportskoj veličini, inače je tipičan skromni srpski mladić koji pomaže ljudima u nevolji i koji ne očekuje pomoć kada je nepravda nanesena njemu.

Tako danas, on stoički i u tišini podnosi nehuman tretman vašeg “ekstradicionog“ kazamata, u društvu vaški i pacova.  Njegova tišina, glasnija je od buke koju dižu vaši političari.

Govorimo o istom onom Đokoviću koji je prvi uputio pomoć vašoj zemlji kada su je zahvatili katastrofalni požari.

Pominjući ga na svojim tviter nalozima neke prolazne političke pojave neće ostati trajno zabeležene u istoriji Melburna kao što će to ostati Novak, jer ma kakva konačna odluka vaše administracije bila, on će ostati najveći i neprevaziđeni šampion Ozi Opena.

Zbog svega navedenog, dragi prijatelju, ja vas molim da svoj ugled i sportski autoritet uložite u odbranu olimpizma, pravnih normi i u krajnjoj liniji čovečnosti.

Molim vas da imate u vidu da govorimo o čoveku koji se odrekao glutena u ishrani budući da od rođenja ima probleme sa astmom i čije zdravlje može biti ozbiljno ugroženo kako vakcinom protiv Covid 19, tako i boravkom u nehumanim uslovima vašeg pritvora.
Služiće vam na čast svaki vid pomoći koju pružite jednom divnom čoveku kakav je Novak.

Novaku želim da mu duh Božića obasja srce i tu zatvorsku sobu u kojoj je zarobljen uz naš pozdrav: “mir Božiji Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!“

 

Original pisma Olimpijskom komitetu Australije