Potpredsednica Olimpijskog komiteta Srbije Milica Đuričić, povodom 115 godina od osnivanja OKS posetila je Ražanu, i tom prilikom položila venac na grob Svetomira Đukića, osnivača olimpijskog pokreta u Srbiji.
Olimpizam u Srbiji zvanično je začet 10. februara (23. po novom kalendaru) 1910. godine osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba. Srpski olimpijski klub osnovan je na inicijativu mladih oficira školovanih u Francuskoj, među kojima je vodeću ulogu imao Svetomir S. Đukić. Rođen je 1882. godine u selu Ražana kod Kosjerića. Povodom 115 godina olimpijskog pokreta u našoj zemlji, potpredsednica Olimpijskog komiteta Srbije Milica Đuričić, posetila je rodno mesto generala Đukića.
Otac Blagoje Gavrilović, starešina crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Ražani, dočekao je potpredsednicu Olimpijskog komiteta Srbije Milicu Đuričić. Ovom prilikom Milica Đuričić, obišla je crkvu koja je sagrađena 1890. godine, nakon čega je položila venac na grob Svetomira Đukića.
General Đukić bio je prvi direktor Srpskog olimpijskog kluba osnovanog 1910. godine i vođa prve olimpijske delegacije Srbije na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine. Tada je i postao član Međunarodnog olimpijskog komiteta i to ostao do 1948. godine. Na osnivačkoj sednici Jugoslovenskog olimpijskog odbora 1919. izabran je za potpredsednika. U Kraljevini Jugoslaviji bio je vodeća ličnost olimpijskog pokreta. Predvodio je jugoslovenske sportiste na Igrama četiri olimpijade: u Antverpenu 1920, Parizu 1924, Amsterdamu 1928. i Berlinu 1936. godine. Đukić je bio svestrani sportista – strelac, mačevalac, plivač, trkač, gimnastičar, veslač, skakač i biciklista i učesnik brojnih takmičenja. Posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, odrekao se članstva u Međunarodnom olimpijskom komitetu u korist drugog predstavnika FNR Jugoslavije i ostatak života proveo u izbeglištvu, u Nemačkoj. Preminuo je 1960. godine. Nekoliko meseci pred smrt poslednja želja mu je bila, tako je rekao sinu dr Dušanu Đukiću, da njegove posmrtne ostatke prenesu i sahrane u Ražani. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u zavičaj i položeni u grobnici porte crkve u Ražani 2002. godine.
