Za vreme trajanja prvog dela Evropskog olimpijskog festivala mladih u Vuokatiju (Finska) koji se održava od 13. do 17. decembra 2021. godine, predstavnica Olimpijskog komiteta Srbije Mirjana Ivković, koja je imenovana od strane Evropskih olimpijskih komiteta za realizatora projekta „Evropski olimpijski mladi ambasadori“, čitaocima sajta OKS donosi olimpijske priče sa ovog takmičenja iz malo drugačijeg ugla.
Kaamosmasennus
Vreme u Vuokatiju prolazi brzo, a dan još brže. Kad kažem da dan prolazi brzo, to je zato što traje samo četiri sata otprilike. Sviće između pola 10 i 10, a već u pola 3 je mrak. Ja se iskreno još uvek nisam navikla na to, nisu se navikli ni ljudi koji su rođeni ovde, a kamoli ja koja sam tu samo četiri dana. Stanovnicima ovog dela Finske posebno nije lako tokom trajanja polarnih noći, kako kažu lokalni stanovnici, tada se osećaju posebno depresivno, a imaju i posebnu reč za depresiju izazvanu polarnim noćima, a to je „kaamosmasennus“. Deluje da je teško pročitati, ali zapravo nije, otprilike kao i kod nas jedno slovo, jedan glas. Kao što sam rekla, dan traje kratko, noć brzo pada, pa nemate osećaj ni koliko je sati.
E sad na sve to dolazi i temperatura prava zimska. Dok sam se spremala za dolazak u Vuokati i pratila vremenske prilike, sve vreme je pokazivalo oko -20. Ali sreća je bila na mojoj strani, pa se temperatura malo poboljšala i trenutno je dnevna između -5 i 0, što je zapravo, kako bi ovde rekli, baš toplo. Prvi moj utisak o Vuokatiju je bio, pa ja ću ovde da se zaledim, nisam ja baš za zimu, leto je za mene. Međutim, ne treba imati predrasude. Ovde je zapravo prava zimska idila. Božićne dekoracije taman, možda čak i manje nego što sam mislila da će biti. Priroda je samo da uživate i da se divite.
Zbog ovog čudnog vremena, veoma malo stanovnika ovog gradića se može sresti na ulicama. Trenutno u gradu boravi dosta sportista iz celog sveta, obzirom da se ovde trenutno održava i Kup Evrope u nordijskom skijanju za paraolimpijce, na kojem se spremaju za predstojeće Paraolimpijske igre u Pekingu. Kad sam već pomenula stanovnike Kajanija, upoznala sam ih nekoliko. I svi su mi rekli da više vole zimu, od leta ili proleća ovde, jer iako je zima i rano pada mrak, sve je svetlo, zbog snega, što nije situacija sa drugim godišnjim dobima. I da, postoje neke stvari koje kao turista moraš da probaš dok si ovde, a to su kupanje u zaleđenom jezeru i vožnja na sankama sa haskijima. Ja ću vam javiti, šta sam probala.
Naravno, dolazak u svaku zemlju u kojoj pre nisam bila, znači i isprobavanje lokalne kuhinje. Tako je i sada. Generalno, finska kuhinja je spoj neobičnih kombinacija. Izdvojiću par jela koje sam probala. Kako u Nordijskim zemljama, tako i van nje, irvasi su poznati kao pomoćnici Deda Mraza. U Finskoj su možda poznatiji kao izvor proteina. Meso irvasa se služi uz pečeni krompir ili pire, a kao prilog uz to idu sveže brusnice ili sos od njih. Sve što imam da kažem je, Deda Mraze izvini. Kad sam kod egzotičnih jela, pored irvasa, imala sam mogućnost da probam i braon medveda. Ovo mi zvuči čudno, čak i dok pišem. Srećom, ostala sam samo na mogućnosti, previše jak miris, bio je dovoljan da odustanem.
Ali, zato od deserta nisam odustala. Ne znam kako je bilo na prethodnim EYOF događajima, ali ovaj EYOF ima svoj zvanični desert! Ako mene pitate, svaki događaj pored zvanične pesme, maskote, treba da ima i zvanični desert. Ovaj kolač još uvek nije dobio zvanično ime. Ali, istražila sam kako je nastao. Na dnu kolača nalazi se kora u kojoj ima čokolade, a fil je napravljen od različitih bobica, najviše preovlađuju brusnice. Ideja za ovu poslasticu dolazi upravo od Marite, koju sam pominjala i u prethodnom tekstu. Ideja je bila da se spoji čokolada (jer da budemo iskreni, retko ko ne voli čokoladu) i finske bobice (brusnice) na koje su oni veoma ponosni. Sve zajedno, jedan lagan desert, dobro ukombinovan odnos čokolade i voća. Ovde već zvučim kao profesionalni kuvar. Nažalost, ova poslastica se može probati samo u jednoj lokalnoj pekari u Kajaniju.
Kad sam kod slatkiša, još jedan moram da pomenem, koji je ovde u Finskoj, slobodno mogu da kažem kulturno nasleđe. „KarlFazer“ čokolade su apsolutno savršenstvo. I razlog zbog kojeg ću morati da platim dodatne kilograme za prtljag. Najklasičnija varijanta je tipična mlečna čokolada, od koje nastaju razne kombinacije, poput one sa jabukama, karamelom, bobicama, itd. Ova čokolada se odlično ukomponuje sa kafom, koju Finci piju u baš velikim količinama.
Mogla bih ja o hrani još, ali je vreme da pređem na sport, ipak sam zbog toga u Vuokatiju. Sutra vas vodim na hokejašku utakmicu, a do tada Hyvästi!
