Moderni olimpijski pokret svoje korene duguje antičkim olimpijskim igrama, koje su održavane u Olimpiji na Peloponezu, svetilištu posvećenom bogu Zevsu. O početku olimpijskih igara nema pouzdanih podataka, a najstariji pisani trag vodi u 776. godinu pre nove ere. Međutim, prvi poznati pobednik Koreb je Sokratov savremenik (oko 400 godina p.n.e), ali smatra se da su bliži istini oni koji procenjuju da su Prve igre antičkog doba održane oko 1.500 godina pre Hrista. Tome u prilog ide i tekst nađen na jednom disku iskopanom u Olimpiji: “Asklepijad, pentatletičar posvećuje ovaj disk Zevsu na 225. olimpijadi”…
Budući da su Igre održavane svake četiri godine, jasno je da njihova starost seže mnogo dublje u prošlost od 776. godine p.n.e. i Aristotelove tvrdnje da ih je tada osnovao Ifitos iz Elisa. Olimpijski sportovi u drevnoj Grčkoj bili su trčanje na kratkim i dugim stazama, rvanje, borba pesnicama, pankration (kombinacija rvanja i borbe pesnicama), petoboj (trčanje, skok udalj, bacanje diska, bacanje koplja, rvanje) i konjske trke, a za vreme održavanja Igara proglašavano je primirje i grčke državice su obustavljale ratove.
Igre je ukinuo rimski imperator Teodosije II 394. godine nove ere zbog njihovog paganskog porekla, a obnavljanje Igara u moderno doba i osnivanje Međunarodnog olimpijskog komiteta i olimpijskog pokreta inicirao je Francuz baron Pjer de Kuberten potkraj XIX veka.
Oduševljeni sportista, pedagog i istoričar podstaknut iskopavanjima u drevnoj Olimpiji, kao i oživljavanjem sportskog pokreta u mnogim zemljama na sednici Unije francuskih sportskih društava za atletiku 1892. prvi put založio se za obnavljanje olimpijskih igara kao “periodičnih sportskih takmičenja omladine celog sveta koja bi doprinela uklanjanju nacionalnog rivalstva i nesuglasica verske, političke i rasne prirode”.
Na istom skupu iduće godine (1. avgust 1893) na De Kubertenov predlog sazvan je Svetski sportski kongres i on je 16. juna 1894. godine počeo kao Osnivački kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Kongresu prisustvuje 79 delegata 49 sportskih organizacija iz 12 zemalja i predstavnici (u svojstvu posmatrača) iz još 21 zemlje. MOK je konstituisan osmog dana zasedanja – 23. juna. Imao je 15 članova iz 12 zemalja osnivača (Argentina, Belgija, Velika Britanija, Grčka, Italija, Mađarska, Novi Zeland, Rusija, SAD, Francuska, Češka, Švedska), a prvi članovi MOK bili su organizatori olimpijskih komiteta u svojim zemljama.
Članovi prvog saziva MOK bili su V. G. Balk (Švedska), F. Kermenj (Mađarska), D. Vikelas (Grčka), A. D. Butkovski (Rusija), baron P. de Kuberten i E. Kajo (Francuska), vojvoda Lučeze Pali i grof D’Andria Karafa (Italija), J. Gut-Jurkovski (Češka), L.A. Kaf (Novi Zeland), lord L. Emptil i K. Herbert (V. Britanija), H. B. Zubiaur (Argentina), V. Sloun (SAD) i grof M. de Busije (Belgija). Iduće godine član MOK postao je i Nemac V. Gebhart.
Odlučeno je da se Igre održavaju svake četvrte godine, da se Prve igre modernog doba održe u Atini 1896. godine, a za prvog predsednika MOK izabran je predstavnik zemlje domaćina prvih Igara Dimitrios Vikelas, dok je De Kuberten prihvatio dužnost generalnog sekretara (predsednik MOK postao je posle Igara u Atini 1896. kao predstavnik novog domaćina Francuske, i na toj funkciji ostao je do 1925. godine).
Na Kongresu su usvojena i Olimpijska pravila (danas Olimpijska povelja) koja su tokom prošlog veka doživela mnogo promena. Ukratko, u Pravilima je stajalo:
(1. član) da je u interesu Međunarodnog kongresa i svih zemalja da Olimpijske igre u modernom obliku, pridržavajući se klasičnih okvira, ožive;
(2. član) da na Igre treba pozvati sportske saveze svih “kulturnih zemalja” i da zemlje mogu da predstavljaju samo njihovi državljani (svima se preporučuje organizovanje prethodnih, izbornih takmičenja da bi na Igre došli samo najbolji);
(3. član) da će na Olimpijskim igrama biti zastupljena atletika (trčanje, skakanje, bacanje i dizanje tereta), sportovi na vodi (jedrenje, veslanje, plivanje), klizanje, mačevanje, rvanje, boks, streljaštvo, gimnastika, biciklizam i konjički sport;
(4. član) da na Olimpijskim igrama, sem u mačevanju, mogu učestvovati samo oni kojima sport nije profesija (amaterski princip);
(5. član) da organizacioni komitet igara može da isključi sa takmičenja sve koji povrede olimpijske norme;
(6. član) da u sklopu atletskog treba organizovati jedno “glavno takmičenje” pod nazivom pentatlon (petoboj).
Međunarodni olimpijski komitet i olimpijski pokret uopšte, zahvaljujući svom prilagođavanju zahtevima vremena, danas okuplja više zemalja i teritorija od Ujedinjenih nacija, Letnje olimpijske igre su bez premca najznačajniji svetski sportski događaj, ali i kulturni i privredni, a Zimske olimpijske igre započete 1924. godine prate ih u korak.