Svake četiri godine, Zimske olimpijske igre postanu centralna tema interesovanja globalne sportske javnosti. Slična je situacija i u našoj zemlji. Tokom najvećeg svetskog sportskog takmičenja u zimskim sportovima, cela Srbija pruža podršku sportistima Tima Srbija dok se takmiče u poteri za svojim najboljim rezultatima. Zato donosimo stvari koje niste znali o zimskim sportovima.
Bez obzira što je Srbija zemlja koja ima mnogo veću tradiciju u letnjim sportovima, nepošteno bi bilo reći da su zimski sportovi manje interesantni i uzbudljivi. Baš naprotiv! Zimski sportovi su često mnogo uzbudljiviji. Činjenica je da veliki broj ljudi u Srbiji nije imao prilike da proba neki od zimskih sportova, pa je možda i to razlog zašto se nekada čini da su zimski sportovi manje zastupljeni u javnosti. Sa druge strane, neki od zimskih sportova zahtevaju posebne uslove i opremu kako bi mogli da se upražnjavaju, pa je i to svakako razlog zašto nema tako mnogo ljudi koji se redovno rekreiraju upražnjavajući neki sport sa programa Zimskih olimpijskih igara. Svakako se nećemo probuditi jedno jutro i reći: „Mogli bismo danas malo da vozimo bob…“
Do početka Zimskih olimpijskih igara Peking 2022 ostalo je manje od 20 dana, i pravo je vreme da postanete verzirani eksperti za zimske sportove kako biste mogli da pratite takmičenja koja će početi 4. februara. I zato će u ovom tekstu biti izdvojene pojedinosti i stvari koje niste znali o zimskim sportovima.
Alpsko skijanje
Spust je disciplina u okviru alpskog skijanja u kojoj skijaši postižu najveće brzine. Prosto je neverovatno da sportisti u ovoj disciplini gotovo redovno postižu brzine i preko 160 km/h, obzirom da je ovo prvi put uspelo frnacuskom skijašu Johanu Klareju koji je to uradio 2013. godine na trci spusta u Svetskom kupu u čuvenom Vengenu. Sa druge strane, disciplina slalom je tehnički najzahtevnija disciplina, pa je samim tim i najsporija. Ali je činjenica da samo najbolji poznavaoci tehnike skijanja mogu uspešno nastupati u ovoj disciplini obzirom da moraju savladati izuzetno zahtevne postavke staze pri brzinama od oko 40km/h.
Biatlon
Najkraće i najjednostavnije rečeno, biatlon predstavlja kombinaciju trčanja na skijama i pucanja. Ovaj sport vuče korene iz Skandinavije. U stara vremena, Skandinavci su obožavali Norsa i Ullr – a, bogove skijanja i lova. Ovaj sport bio je na programu i prvih Zimskih olimpijskih igara održanih 1924. godine, ali je njegov naziv tada bio drugačiji i nazvan je „vojna patrola“. Nakon toga je bio demonstracioni sport na Igrama 1928, 1936. i 1948. godine, nakon čega je vraćen u redovan program pod današnjim nazivom. Konačan povratak ovog sporta pod imenom biatlon urađen je na Zimskim olimpijskim igrama održanim 1960. godine u Skvo Vali – u, u Sjedinjenim Američkim Državama.
Bob
Takmičenje u „ledenim formulama“ je bilo na programu svih izdanja Zimskih olimpijskih igara, izuzimajući ZOI u Skvo Vali – u 1960. godine, kada su domaćini doneli odluku da neće biti ovog sporta usled velikih troškova izgradnje ledene piste. Žene, međutim, nisu imale prilike da nastupaju u ovom sportu sve do ZOI u Solt Lejk Sitiju 2002. godine. Za najveći broj zimskih sportova veoma je karakterističan napredak u izgledu, rezultatima i tehnici izvođenja usled velikih tehnoloških pomeranja i dostignuća, ali je sigurno da je taj napredak najvidljivi u ovom sportu. O tome svedoči i video koji možete pogledati ispod.
Nordijsko skijanje
Nordijsko skijanje se prvi put pominje kao takmičarski sport još u 18. veku, iako su tada takmičari koristili samo jedan drveni štap, koji se više koristio kako bi se kočilo prilikom spusta, nego u svrhe koje se štapovi koriste danas. U Norveškoj, skijaško trčanje sa dva štapa, koje je takođe poznato i kao „finski stil“, dugo vremena je bilo odbacivano iz raznih razloga, ali je sigurno najinteresantniji estetski razlog. U to vreme smatralo se da skijaši koji su imali dva štapa izgledaju kao „guske koje se gegaju kada hodaju“.
Umetničko klizanje
Dugo vremena, klizači u ovom sportu u svom nastupu nisu smeli da koriste muziku koja ima vokale. Glasovi u numerama su bili dozvoljeni isključivo ukoliko nisu izgovarali tekst, ali od sezone 1997/1998. Međunarodna klizačka federacija (ISU) donela je odluku da se dozvole i muzičke numere sa tekstom i pevanjem u okviru discipline ples na ledu. Ovo je kasnije u sezoni 2014/2015. prošireno na sve discipline u umetničkom klizanju.
Brzo klizanje na kratkim stazama
Ukoliko bi se ovalna staza za brzo klizanje ispravila, njena dužina bi bila tačno 111,12 metara. Ovaj sport dolazi iz Severne Amerike i pojavio se početkom 20. veka kada su takmičenja počela da se održavaju u zatvorenom prostoru, dakle na kraćim stazama nego što je to bio slučaj kod tradicionalnog brzog klizanja koje se održavalo na otvorenim zaleđenim prostorima (vrlo često zaleđenim jezerima i slično).
Snoubording
Snoubording vuče svoje korene iz ’60. godina prošlog veka kada je inženjer Šerman Popen (po)vezao dve skije kako bi njegove ćerke mogle sigurno da se spuštaju niz padinu. Njegova žena Nensi je ovaj izum nazvala „snurfer“ (kombinacije dve engleske reči, snow (sneg) i surfer), a ovaj vid spuštanja niz stazu je postao veoma popularan među prijateljima njegovih ćerki. Popen je, vođen tim oduševljenjem, odlučio da zaštiti ovaj izum i u narendoj deceniji je prodao oko 1 milion „snurfera“.
