Своје почетке дизање тегова бележи у далекој историји, а на програму Игара је од Атине 1896. године и неизоставни су део свих Игара осим (1900, 1908 и 1912.) . На првим играма, на такмичењу у дизању тегова, учествовало је 8 такмичара из 5 земаља.

Своје почетке дизање тегова бележи у далекој историји, а на програму Игара је од Атине 1896. године и неизоставни су део свих Игара осим (1900, 1908 и 1912.) . На првим играма, на такмичењу у дизању тегова, учествовало је 8 такмичара из 5 земаља. Као начин да се измери снага, дизање тегова је забележено још у древном Египту и старој Грчкој. Развило су као спорт на међународној сцени у 19. веку и био један од малобројних спортова на И Играма модерног доба. У првој половини 20. века су Аустрија, Немачка и Француска биле најуспешније нације на међународним такмичењима, када примат преузимају такмичари из СССР-а и непобедиви су све до ‘90-их година прошлог века, када трон преузимају такмичари из Кине, Турске, Грчке и Ирана. Међу женама су од првих такмичења највише најсјајнијих одличја понеле кинескиње. Временом се број дисциплина мењао и до 2000. је дошао до 15 тежинских категорија (8 у мушкој и 7 у женској конкуренцији) колико их је на програму и данас. Највећи број учешћа на Играма у дизању тегова су имали немац Рони Велер и мађар Имре Фолди, који су учествовали по 5 пута, док су највећи број златних медаља (по три) освојили представници Турске Наим Сулејмани и Халил Мутлу и грци Пирос Димис и Каки Какиасвилис. Прве жене су на олимпијска борилишта изашле 2000. године у Сиднеју. Најуспешније до данас су кинескиње Чен Јанкин и Лиу Чунгхонг – по две златне медаље. Сматра се да је И Светско првенство за мушкарце одржано у Лондону 1891. године, а за жене 1987. године у Дејтон Бичу. Прво европско првенство је одржано 1896. године у Ротердаму. Занимљиви рекорди: Американац Адам Цорцоран је 04. октобра 1873. године, тег тежине 5,44 кг потискивао десном руком 14000 пута. Канаданин Лоуис Цyр (1863-1912) је 18. јануара 1892. године, је тег тежине 247 кг одигао изнад тла малим прстом. Успео је да неколико сантиметара од земље подигне обема рукама 862.2 кг, једном руком 448,6 кг, а једним прстом 252,3 кг. Крајем прошлог века, Макс Даутејџ је постигао следеће рекорде: за 1 сат је извео 2290, за 2 сата 4200, а за 3 сата 6000 чучњева; са 37,5 кг је извео 300, са 50,0 килограма 200, са 65,0 килограма 150, са 70 кг 100, а са 100 кг је извео 67 чучњева; на једној нози је извео 103 чучња, са 80 кг је извео 39, а на левој нози , а на десној 41 чучањ. Свет је био збуњен снагом, а стручњаци техником коју је демонстрирао најјаци Баскијац Иганцио Перурена. Пред 5000 гледалаца, на подијуму на коме се одржавало Европско првенство у дизању тегова, 01. маја 1984. године у Виторији, Игнацио је за 3 минута, три пута левом руком подигао камен тежак 200 кг на раме и после трећег подизања, са теретом на рамену, попео се на такмичарски подијум, руковао се са Анатолијом Писаренком и спустио камен. Непосредно пре тога, Перурена је са обе руке подигао камен тежак 260 кг три пута на раме. Овај баскијац је познат по следећим рекордима: са обе руке је четири пута за пет минута подигао четвороугаони камен изнад главе тежак 285 кг; једном руком је подигао цилиндрични камен тежак 240 кг; за један сат и четрдесет седам минута је цилиндрични камен тежак 200 кг, користећи само једну руку, подизао 60 пута. Експерти ове спортске гране још увек се нису усагласили где је граница између дизања тегова као “манифестације снаге” и дизања тегова као спорта. Сви су сагласни да је модерно дизање тегова настало осамдесетих година XИX века и да се може говорити о више од једног века историје дизања тегова. Почеци дизања тегова, као савремене спортске гране, налазе се у Аустрији, Русији, Немацкој и Уругвају.