Синхроно пливање је своју премијеру на Олимпијским играма имало у Лос Анђелесу 1984. године у соло и дует конкуренцији. Исте дисциплине су биле и на Играма 1988, 1992, док је у Атланити 1996. уведена групна вежба (8 пливачица). Од 2000. године на програму су само екипна вежба и дует.

Синхроно пливање је релативно нова дисциплина и има корене у акаробатици у води. Почетком 20. века аустралијска пливачица Анета Келерман је акробацијама у води на турнеји по САД привукла огромну пажњу, невероватном брзином постала веома популарна – и спорт је рођен. Спорт је даље развијала Кертин Куртис, која је акробације у води повезала са музиком. Њени ученици су своју вежбу под називом “Модерне сирене” извели у оквиру програма којим је обележена стогодишњица оснивања града 1933/1934, где их је водитељ најавио као “Синхроно пливање”. Врхунац своје популаности је синхроно пливање доживело захваљујући Естер Вилијамс и филму “Бал на води”. Такмичарски наступи су настали када је Кетрин Куртис дефинисала први сет правила. Синхроно пливање је своју премијеру на Олимпијским играма имало у Лос Анђелесу 1984. године у соло и дует конкуренцији. Исте дисциплине су биле и на Играма 1988, 1992, док је у Атланити 1996. уведена групна вежба (8 пливачица). Од 2000. године на програму су само екипна вежба и дует. Синхроно пливање и ритмичка гимнастика су једина два спорта на олимпијским играма која имају само женску конкуренцију.