Последњи пут Зимске и Летње игре одржане су исте године.

Нове дисциплине су брзо клизање на кратким стазама, скијање слободним стилом и женски бијатлон, а у програм је враћен и карлинг (био на Првим играма 1924). Уместо СССР учествовала је екипа ЗНД (балтичке земље су се такмичиле одвојено), први пут су се појавиле Словенија и Хрватска.

Фински скакач Тони Ниминен постао је најмлађи освајач златне олимпијске медаље у мушкој конкуренцији. Имао је 16 година и 259 дана. Норвешки тркач Дале освојио је три „злата″, али је његов земљак Улванг био успешнији јер је имао „сребро″ више.

Југославију је представљала екипа од 24 члана у којој су били такмичари из Србије, Црне Горе, БИХ и Македоније без запажених успеха (најбољи пласман – 29. место боба двоседа).

Градови противкандидати: Енкориџ, Берхтесгаден, Кортина д’Ампецо, Лилехамер, Фалун и Софија.

СПОРТОВИ (6)

• Боб


• Биатлон


• Санкање


• Скијање


• Клизање


• Хокеј


• Карлинг

Најуспешнији спортиста: Норвежанин Вегард Улванг (крос контри) са четири медаље (3, 1, -)

Игре отворио: председник Француске Франсоа Митеран.
Олимпијски пламен: Мишел Платини (фудбал) и Франсоа-Сирил Гранж (дечак).
Олимпијска заклетва: Сурија Бонали (ум. клизање).
Судијска заклетва: Пјер Борне (алпско смучање).
Медаље освојило: 20 земаља.
Биланс медаља:
1. Немачка 26 (10, 10, 6).