Први пут на олимпијском стадиону залепршала се бела олимпијска застава са пет разнобојних, испреплетаних кругова који симболизују континенте и њихово јединство. Изглед заставе усвојен је 1914. али због рата њена „премијера” чекала се шест година.

Први пут представник спортиста положио је олимпијску заклетву.Са Игара искључене су државе које су скривиле Први светски рат: Немачка (и за 1924), Бугарска, Аустрија, Мађарска и Турска.

У атлетици бриљирали су Финци. Ханес Колемаинен победио је на 5.000, 10.000 м и у маратону, а серију од девет тријумфа на Летњим олимпијским играма завршену 1928. започео је његов земљак Паво Нурми.

Југославија дебитује на Олимпијским играма и од тада њени спортисти не пропуштају ни једне Летње олимпијске игре. У Антверпену учествовало је 11 наших спортиста, тачније само фудбалска репрезентација – без резерви.

СПОРТОВИ

• Акватика 1


• Атлетика


• Атреличарство 3


• Бициклизам


• Бокс


• Веслање


• Гимнастика


• Дизање тегова


• Једрење


• Коњички спорт


• Мачевање


• Модерни петобој


• Надвлачење конопца 2,3


• Поло 3


• Рагби


• Рвање


• Стрељаштво


• Тенис


• Фудбал


• Хокеј

1 – обухвата пливање, скокове у воду, ватерполо и синхронизовано пливање. У Антверпену одржана су такмичења у пливању, ватерполу и скоковима у воду.
2 – ова дисциплина одржавана је као део атлетског програма, а данас је спорт који има независнумеђународну федерацију.
3 – више није на програму Игара.

Игре отворио: белгијски краљ Алберт.
Медаље освојиле: 22 земље.
Биланс медаља: 1. САД 95 (41, 27, 27).
Градови противкандидати: Амстердам (Лион одустао уочи гласања).
Најуспешнији такмичар: Недо Нади (Италија) освојио је пет златних медаља у мачевању